Анали Правног факултета у Београду

која доводи до нзвршења кривичног дела. Почетак извршена je почетак радње која се може подвести под биће кривичиог дела (на пример, одузимање код крађе, обманиване код преваре, убијање код убиства итд.). Hq, почетак извршена обухвата и предузимање оних делатности ко je су у непосредноЈ вези са радн&м-изаадгетьа и које чине њснс сасгавне, лелп'ве ( æ ) (на пример, дизање пушке и нишањење, нечујно разбпјање стакла и улажење кроз прозор). Схватане да се сматрају као радња извршена (што значн као елемент кривичног делаУсве делатности Koje гдГгаря .дн-пш извршена повезане уje дну целину јеКрихваћено и у нашој теорији ( 39 ). С тога у настојању да ближе одрсди законску формулацију „почетак извршења” наша наука стоји на становишту да покушај постоји чим се предузме прва посебна делатност из које се радтьа извршења састоји. Овакво становиште je заступљено и у нашој судској пракси ( 4П ). Из овог произилази да je у нашем праву за разграничена припреме од почетка покушаја постављен објективни критериј (објективна теорнја) тј. почетак извршена у свом објективном смислу и значењу, јер je само то донекле сигурно мерило за ово разграничење, иако и по овом мерилу могу постојати различита схватања. Противно овој кондепдији, мерила субјективне теорије проширујући појам покушаја на неке припремне радње ослањају се на субјективне моменте и омогућују већу произвољност при припреме од покушаја. С тога, граница према припремним радњама по том субј активном мерилу поста je неодређена и помична. Са тих разлога субјективна мерила при решавању проблема разграничена припреме од покушаја за наше друштво и државу je неприхватљиво. Насупрот њему, објективно разграничењеЈизмеђу припреме и покушаја ie израз матери јалистичког учења у праву и одговара нашем соиијалистичком друштву и његовом кривичном законодавству и праву. б) Недовршавање дела. Друго обележје покушаја јесте да дело ни je довршено до краја. Недовршеност кривичног дела представља такву карактерну црту покушаја по којој се он разликује од свршеног кривичног дела. Y теорији кривичног права се сматра да дело није довршено онда кала започетом или довршеном радњом извршења није проузрокована последица ( 41 ). Како свршено кризично дело претпоставља да су остварена сва обележја кривичног дела а нарочито последица коју закон захтева за постојане тог кривичног дела, то граница између покушаја и свршеног кривичног дела се управо и заснива на моменту не проузрокована последице. Према томе, покушај у односу на свршено кривично дело, одликује се одсуством резултата предзетог дела. С тога граница кривичног дела покушаја према свршеном кривичном делу лежи у не наступању последице предузетог кривичног дела. Док код кривичног дела покушаја не долази никад до проузрокована последице л>удеком радном, дотле код свршеног кривичног

(за) В. Објашњење уз Нацрт Кривичног законика ФНРЈ, изд. Службени лист ФНРЈ, Ееоград, 1951, С. 86.

(зя) Н. Срзентић A. Стаић, on. дит., с. 158; М. Радовановнћ, on цит., с. 160.

(40) В. Пресуда Врховног суда СР Хрватске Кж 1860/62. од 30. августа 1962, Збнрка судских одлука, књ. седам, св. друга, Београд, 1962, Одлука бр. 144. С. 25.

(41) М. Радовановић, on. цит., с. 160.

541

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА