Анали Правног факултета у Београду

542

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дела долази до наступагьа последице кривичног дела. Y овоме се истовремено исцрпљује и појам свршеног кривичног дела. ц) Одлука о извршењу кривичног дела. Према нашем КЗ за посто јање покушаја потребан je умишљај. Другојачије речено, тражи ce посто јање одлуке за извршење једног кривичног дела ( 42 ). Ова карактеристика покушаја наводи нас на питање да ли заиста покушај мора да буде умишљајан или пак може бити и ыехатног покушаја. Y науци кривичног права било je врло мало сгаријих писаца који су пледирали за посто јање нехатног покушаја. Само два стари ja немачка кривичара Гролман ( 43 ) у свом делу Основи криминално-правне науке од 1805. и Хеи ( 44 ) у Студији о покушају од 1836., су заступали такво мишљење о покушају. Мишљења ових научника су остала усамљена. Доцније, а и данас, наука крив!гчног права се са овим није сложила, тако да се може констатовати као огппте мишљење савремене науке да покушај мора бити умиiiLbajan и да не може бити нехатног покушаја. Овакав став о покушају доноси са собом само природа покушаја. Сама реч покушај довол>но показује, да при сваком покушају радња мора бити управл.ена, намењена, остварењу одређеног диља. А ово не би могло никада без одлуке, ко ja je унапред донета. Осим тога, и сама природа нехата искључује сваку могућност да би он могао послужити као основица појму покушаја. Природно, особина нехата и лежи у томе што тек после учнњеног дела, после наступеле последице неке нехатне радње и може да настане пигање да ли je нехатни учинилац хтео баш ову последицу, која je настала или није. А кад ово питање о хтењу код нехатних кривичних дела може да настане тек после наступеле последице, онда би било немогуће и замислити какав нехатни покушај, јер покушај претпоставља унапред тежњу за остварење каквог циља. Држећи се изложеног, исправан одговор на постављено питање може да буде само да не може бити нехатног покушаја. Из овоквог става произилази да не може постојати нехатног покушаја код умишљајних кривичних дела, нити покушај код нехатних кривичних дела. Но, кад се захтева за покушај постојање умишљаја, треба ближе одредити тај умишљај. Садржај умишл>аја мора бити у томе што би учинилац покушаја хтео само одређено кривнчно дело. С тога умишљај треба да буде управљен на остварење би'па одређеног кривичног дела, на остварење свршеног кривичног дела, па према томе и на проузроковагье намераване последице. 111. ДЕОБА nOKYIIIAJA КРИВИЧНОГ ДЕЛА С обзиром на то што je за појам покушаја кривичног дела дово.ъно да je радња извршења започета, произилази да покушај може бити двојак ( 4S ): несвршени и свршени покушај.

(42) Schönke Schröder, on. цит., с. 229.

(43) Grolman, Grundsâlze der Criminal rechtswissenschaft, Berlin, 1805, S. 59.

(44) Hcpp. Versuch. Neues Archiv, 1836, S. 35—41.

(45) Schönke Schiöder, op. cit., S. 231.