Анали Правног факултета у Београду

544

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

IV. СУШТИНА ПОКУШАЈА КРИВИЧНОГ ДЕЛА Y склопу разматрања покушаја кривичног дела, јавља се и питање шта он у својој суштини представла и према томе зашто се за покушај кажњава, другојачије речено, шта представла основ инкриминисагьа и кажњавања за покушај. Одговор на ово питање наука кривичног права je давала различию, па je с тога оно у теорији и веома спорно. Спор се води нарочито око тога да ли при овоме треба дати превагу објективним или субјективним обележјима покушаја. По овом питаљу постоје многобројне теорије, али по својим заједничким карактеристикама све оне ce могу свести на две: објективну и субјектнвну теорију. Осим ових, постоји још једна трупа теорија које избегавају супротности обеју група теорија и настоје да пруже једно средње решење између објективне и субјективне теорије. То су објективно субјективне теорије. Према објективним теоријама суштина покушаја лежи у његовој опасности, а он je опасан што je постојала могућност да се правно добро повреди. Главки представшие овог схватања био je Uojerbah С SO ). Субјективна теорија, чији je оснивач Бури ( 51 ), негира објективни појам опасности и сматра да суштина покушаја лежи у томе што je кривичноправна „вола” (умишљај) ту тако исто исполена као кад je кривично дело евршено. Овакво становиште заступа и дале разрађује Биндинг у своме делу „Норме”. Изложени ставови објективне и субјективне теорије узете свака за себе не дају задоволавајућа решења проблема суштине покушаног кривичног дела, обзиром да стварају многе проблеме у вези практнчне примене покушаја. По нашем мшпљењу, у откривању праве суштине покушаја кривичног дела мора се поћи од тога што он за једно друштво; државу значи. Сагледавање његовог друштвеног значаја je сигураы пут да се дође до једног рационалног решења поставленог проблема. На тој платформи покушај кривичног дела се мора довести у везу са садржином самог кривичног дела као једног друштвено опасно! дела. Са ове полазне тачке инкриминисани покушај јесте понашање ко je представла за једно друштво-државу опасност у таквој мери да je неопходна друштвена реакција у виду кривичноправне санкције. Према томе, разлог инкриминације и кажњавање за покушај кривичног дела лежи у опасности самог тог покушаја. Такав покушај je опасан због тога, што се отпочетом или довршеном радњом извршења напада на најзначајнија и најважнија правна добра и интересе за једно друштво-државу и појединца као и за обо je. При томе за постојање овог напада без значаја je да ли се ради о апстрактној или конкретној опасности за наведена добра и интересе ( 52 ). Према томе, суштина покушаја кривичног дела се састоји у степену његове друштвене опасно-

го) Према Т. Живановићу, Основи кривичног права, Опшги део, књ. 11, св. 1 и 2., с. 158.

(51) В. као фуснота 50.

(52) Т. Живановнћ, Основи кривичног права, оп. цит., с. 159.