Анали Правног факултета у Београду

545

ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

сти која захтева интервенцију крнвичног права. Но, разлог инкриминације и кажњавање покушаја кривичног дела не лежи само на изложено] објективној страни понашања као опасног, већ он има и своје субјективно значење. Та субјективна страна понашања у виду покушаја кривичног дела лежи у опасности самог учиниоца. Он je опасан зато што je за остварење свог умишљаја учинио све што je у датом случају могао, према постојећим околностима и свом душевном стању. Из изложено!' произилази да je у откривању суштине покушаја уграђен критериј објективно-субјективне теорије, који je у савременој науци кривичног права данас прихваћен. Овакво разрешење проблема суштине покушаја кривичног дела одговара нашем позитивном Кривичном праву и пружа могућности разрешена многих проблема практичне примене покушаја кривичног дела. V. КАЖЊАВАЊЕ ЗА ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА По Кривичном законику за покушај кривичног дела се увек кажњава само код оних дела за које се по закону може изрећи пет година строгог затвора или тежа казна. Код осталих кривичыих дела иокушај je кажњив само у случају да закон изричито прописује. Из овога се види да je казна прописана само за покушај тежих кривичних дела и против тежих учинилаца. Питање о томе како треба казнити за покушај, зависи од тога да ли се прихвата објективно, субјективно или обј ективно-су б ј активно схватање о суштини покушаја кривичног дела. Покушај се може у погледу кажњавања изједначити са свршеним кривичним делом, као што je то случај у француском и совјетском законодавству, он се затим може факултативно блаже казшии, како предвиђају дански КЗ, швајцарски КЗ, југословенски КЗ, и најзад, могуће je да закон предвнди да се за покушај обавезно блаже кажњава, што je случај са белгијским, немачким и швајдарским кривичним законодавством ( 53 ). Наш законодавац je ово питање разрешио на тај начин што je утврдио да се учинилац за покушај може али не мора блаже казнити. Према томе, у нашем Кривичном законику je прихваћена објективно-субјективна теорија у погледу кажњавања за покушај. Закоыодавац je напустио гледиште оних законика по којима се за покушај мора блаже казнити од свршеног кривичног дела. Ако се има у виду принцип индивидуализације, што ће рећи захтев да казна треба да буде индивидуализирана, да се кажњивост сваког дела треба нарочито да разрешава према криминалним схватагькма и кривичној вољи учиниоца, онда између учиниоца који je свршио кривично дело и онога, чије je дело, независно од љегове воље остало у покушају, нема разлике. Кривична воља (одлука) може бити и код покушаја исто тако чврста као и код свршеног кривичног дела. Може и покуmaj често да представља велику опасност по заштићено правно добро и

(53) Објашњење уз Нацрт Кривичног законика ФНРЈ, оп. цит., с. 90.