Анали Правног факултета у Београду

.ищем које шврпш или покуша да изврши неку од набројаних радњи ( 7 ). Сви случајеви су набројани алтернативно, а не кумулативно, а на почетку члана су јасно наведени услови за одговорност да je лице једно од поменутих дела извршило незаконито и намерно. Главна опасност, ко ja би у пракси могла да се појави код тумачења појма дела или „извршиоца” дела из Конвенције, произилази из опширности овог члана и гьегове амбициозности да наброји све случајеве који ce могу догодити у животу. Редакторе нацрта Конвенције и учеснике Монтреалске дипломатске конференције на ово су гонили слични члановн Токнјске и Хашке конвендије, од којих су хтели да се разликују бар у овом делу, пошхо je у другим деловима везаност за претходые Конвенције била очигледна. Анализирани члан je, као што се то често дешава на међународним, поготову дипломатским конференцијама, изразито компромисног карактера. Од прве верзије, коју je у нацрту понудио Правки комитет Међународне организације цивилног ваздухопловства, до коначног текста, било je више предлога делегација појединих земаља и примедаба заинтересованих међународних организација (°). Карактеристично je да je неприхваћени предлог Правног комитета у недозвољене радње које врши учинилад кривичног дела убрајао „оружани напад”, а не напад уопште, као и поставлање на авиону уређаја или експлозивне супстанце „путем поште или одашиљањем терета”, ане генерално смештање таквих матер иј а, без прецизяран>а начина на који се то може урадити ( 9 ). 3. Надлежност за гоњење. Придружујући се другим конвенцијама из области међународног кривичног права, а посебно групп уговора који се тичу кривичноправке заштите цивилног ваздушног саобраћаја, Монтреалска конвепдија, све у свему, прихвата освештано правило aut dedere, aut punire. Члан 5. схваћен у вези с чланом 8. даје исту слику као и аналогии чланови Хашке конвенције о отмицама ваздухоплова (4. и 8). Потпкснице се, найме, подстичу да у првом реду издају извршиоце напада на ваздухоплов земљама које имају примарну надлежност за кажњавање; међутим, земљи у којој се затекао извршилац оставља се прилично широка слобода да одбије екстрадицију с тим да онда сама преузме гоњење. Примењујући ово опште правило, вал>а одговорити на следећа важна питања. Koja je држава надлежна у првом реду да гони извршиоца у Конвенцији описаног кривичног дела? Koja конкретна правила важе за екстрадицију? Како постићи уједначеност кажњавања?

(“) У предлогу Правног комитета ICAO назив конвенције се знатно разликсвао jep je садржао и појам „незаконитог мешања у функционисање цивилног ваздухопловства” Draft Convention on Acts of Unlawful Interference Against International Civil Aviation.

(8) Мсђу бројним амандманима на чл. I. бнлн су запаженп они које су поднеле делегације Аустрнје, Шведске, Норвешке, Данске, Швајцарске, Шпаније и Jaiiaiia, као и посматрача; Свете ко г удружења за међународно право и Међународне федерације удружења линцских пилота (IF ALP А).

(9) Dok. ICAO CUI 4.

553

КОНВЕНЦИИ ЗА ЗАШТИТУ БЕЗБЕДНОСТИ ЦИВИЛНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА