Анали Правног факултета у Београду

564

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поред функционера у теорији а и у прописима наводя се израз „старјешина”. Старјешина je генусни појам за „оно лице које се налази на челу организације, без обзира какав назив носи: шеф, директор, начелник, управник, секретар и сл.” ( 4 ) V ствари, према изнесспоме, појмови функционер и старјешина могли би да се схвате као синоними. Према другом мишл>ењу, ови исти појмови обухваћени су ыазивом „руководилац” ( 5 ). Но према прописима, разликује се функционер, односно функционер који руководи, органом управе, од старјешине ( б ). Тако, по Закону о савезној управи, „старјешине савезних органа управе могу овластити поједине функционере или друге раднике да...’ 1 , па излази да je старјешииа у смислу тог Закона највиши функционер односног органа. Уз то, по овом Закону, како би се могло схватити из цитиране одредбе, функционер je радник. Y смислу Основног закона о радним односима и јесте радник уколико фуккцију обавл>а као редовно или главно занимање и уколи ко je као „државни функционер” изабран односно именован у смислу Основног закона о радним односима ( 7 ). Директор, међутим, није ни функционер нити старјешпна иако се налази на функцији и руководи у радио ј организацијн. V посебним случајевима директор je функционер када je именован од скупштине или извршног вијећа ( 8 ). Међутим, не може се порећи да у појму директора нису садржана, донекле, нека обиљежја својствена функционеру или старјешини, што се може видјети поређивањем заједничких обиљежја. О томе се могу наћи упоришта у позитивним прописима. Но, не би се могао узети као посредан доказ присуства „функције” у појму и статусу директора по основу тзв. „функционалист представништва”. Појам „старјешина” се највише приближава појму директора по свом основном обиљежју: руковођењу. Ако ce руковођење схвати као .дтокретање”, „усмјеравање”, „координирагье”, „повезивање” и „контрола дјелатности чланова радне заједннце им организационе јединице на основу одређених овлашћења, уз одговорност за успјех рада одређене организације" и да „у ствари руковођење значи извршење задатка оргашгзације преко других, непосредних извршилаца” ( 9 ). онда je сличност, колико и разлика, јасна. У елементу руковођења директора не налази се контрола дјелатности чланова радне заједнице, која je битно обнљежјс руковођења старјепшне. Но, руковођење старјешине усмјерено je на руковођење члановима радне заједнице, у којем се испол>ава и „позајмљена власт” од органа којн je старјеппшу „поставио”; ту je елеменат субординације, другачији (по Закону о управи, на примјер, казне за лакше повреде радне

(4) Др Н. Стјепановић, on. цит., стр. 92.

(5) Др А. Балтић, Руководилац и радии односи, реферат у зборнику ..Савремено руковођење и самоуправл.ан>е’ , Београд, 1969, стр. 181.

(6) Чл. 67, ст. 2. чл. 107, ст. 2. Закола о савезној управи. (7) Чл. 22, ст. 2 ОЗРО.

(8) Законом о реп. органима управе и реп. орган изацијама (Сд. лист С? БнХ, бр. 14/69) VTPpbeHO je да осим органа управе постоје и реп. организације које врше послове од интереса за републику (реп. заводи, сагјети, днрекција). Директор такве организацнје je функцнопер у с.\шслу посебних прописа. Yn. Одлуку о накнадама личног дохотка и троижова реп. посланицима и функционерима, (Сл. лист СР БнХ, 14/69).

(о) Др Н. Стјепановић, on, цит., стр. 92.