Анали Правног факултета у Београду

575

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ Y ПОЈМТГ ДИРЕКТОРА И ДРУГИХ РАДНИКА

Менацер je заступник власника капитала; ради у његово име и за гьетов рачун. Менаџер може да буде индивидуалан (директор) или као колективни орган („директориј”) ( 69 ). МеВутим, ни сваки менаџер нема исти правки положа), већ зависи од тога да ли je „главни менацер”, „менацер предрадник”, „менацер пословођа” и слично (top-manager, middle-manager). Директор je на функдији или из почасти или je плаћен, истовремено, он може да буде и шеф неког владиног уреда. Обнчно у великим организанијама има по неколико потпредсједника и сваки води по један сектор ( вице-дирсктори). Двије су значајне карактеристике директора: с једне стране, подстиче на рад све руководиоде, а с друге стране има право веха на њихове одлуке ( 7 °). Y Енглеској, на примјер, радни однос менаџера дијелом je регулисан прописима о радним односима. Тако „директор неке компаније (предузећа) може бити, наравне, и директор и службеник компаније, у ком случају je компанија, као посебан ентитет, његов послодавац. Директор je уједно члан корпорације ко ja je основана неким прописима и ко ja се налази у националној својини. Y тим и у другим корпорацијама, поред послодавца, за прекршај прописа о радним односима може бити проглашен кривим и директор-менацер ( 71 ) Y погледу заштите на раду у рудницима одговоран je менацер рудника. Сваки радник мора да има самосталног менацера, законито именованог и квалификованог за посао који обавља. Менацер и управља рудником и контролише заштиту рада у складу са инструкцијама добијеним од сопственика рудника ( 72 ). Y Екглеској литератури, као што се види, наглашава се контрола функција менацера. Капиталиста преко менацера остварује власничку функцију над капиталом. Менацер je, тако, истурени орган, пуномоћник, заступник, капиталисте и бројним овлашћењима за управљање капиталом, производним односима и радном снагом. Истовремено, менацер je најбоље информисано лице у предузећу о економском стању, проблемима пословно привреде, о односима мећу л>удима, и отуда монополистички положа) менацера и уопште друштвени положај менацера, Превасходна улога менацера јесте руковођење процесом рада и радном снагом, али на принципу строге субординације. То управо даје осиовну карактеристику функцији менацера; овај je у најтешњој и најужој вези са појмом и улогом капитала, односно са условима капиталистичког друштвеног поретка. Тпотреба појма менацер у сваком другом значењу без основног полазшпта: услова и околности под којима je настао и гдје се примјењује, не би било опортуно. Наглашавање појединих елемената функције менацера као „прогресивних” (на примјер: менацер je стручно лице које се бави организацијом рада и пословањем предузећа) било би у нас неприхватљиво са друштвенсг становишта.

(ßo) Drucker, op. ch., стр. 203.

(-о) Г). С. Miler W. Н. Form, Инлустријска социологија, Загреб, 1966, стр. 230.

(71) D. Knight Dix, Contracts of Employment Act, 1963, стр. 21, 74, 56. (72) G. И. Friedman, The modem of Employment, London, 1963, стр. 242—243.