Анали Правног факултета у Београду

574

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

менаџера додаје ce још једна, брига о међуљудским односима, Подвлачи ce да добар менаџер води рачуна о односима међу људима у предузећу и према јавности (јавни односи). Међутим, та „пажња” није због радника него због задовољавања максиме да бољи радии морал до je већу продуктивност рада ( 63 ), па чак и сами амерички аутори увиђају да je ту нагласак на односима а не на пажњи према раднику и његовом раду ( S! ). Тако, концепција управл.ања и руковођења заснована на теорији менаџерства, она ко ja одговара друштвено-економским условима потпуно различитим од напшх (® 5 ) и, полазећи од чињенице —да различихи друштвеии услови дају и различите концепције управљања и руковођења, менаџерска концепција директора не може се у нас прихватити. Међутим, неки елементи и особине коју истине теорија менаџерства могу да се условно прихвате и примјене. Не треба заборавити да je менацерство создано на основном циљу: повећање профита, а томе je основа, што je ноторно, експлоатација раднвка ( 56 ). Тиме се објашњава и командна позиција менаџера и његов однос према раднику, унаточ покушају да се одређенн значај придајс и бризи менаџера о међуљудским односима ( 67 ). Теорија менаџерства има јаке коријене у Америци, а као што смо већ рекли, преноси се и у друге капиталистичке земље. Са колико се заблуда прихвата и развија ова теорија, свједочи и становиште једног од аутора који се слаже, у основи, са менацерском анализом опадања улоге капитализма, али се не слаже са увјерењем да ће кашгтализам бити замијењен сопи јализмом, већ истине да je вјероватнија тенденција развоја једног менаџерског друштва ( м ).

(63) И Сам Тејлор je писао: „Радницима нису потребна велика доброчинства (ма како била широкогрудна), мале личне л>убазности и ситне симпатијс довољне су да успоставе везу пријател>ских осјећаја између њих и њихових послодаваца. Бажан јс моралии ефекат овог система на раднике. И дал>е: Тејлор je уверен ~да су животыи интереси радника и послодаваца иста . . . , оп. цит., стр. 147.

(64) Drucker, op. cit., стр. 312—314.

(65) ~Менацер може заузимати различит положај на љествици руковооења. Строго говорећи, одговорност менапера односи се на новац, а не на л>уде. Он води ъуде посредно, кроз буцет”. D. A. Laird С. Laird, Практична пословна психологија, Загреб, 1964, стр. 458.

(66) Р, Sultan V књизи: Labor economics, New York, 1959, стр. 58C. п ca>., наводи „Менаџерска кондепција (фнлософија) заснива се на необоривом аксиому да друштво мора прво да производи оно што ће касније трошити. Основки задатак менацерства у систему слободног прсдузетништва je да распореди ресурсе на такав начин како би њихов сопствени профит био максималач .. . Спријечити менацерство у овом цил.у .. . било би бесмислено ... Y овом слшслу менацерство себе представл>а као главпог архитекту капитализма. Менацерство je за капитализам, синдикат je за социјализам или етатизам; менацер je за отворено излагање окрутности конкуренције, синикат je за изградњу безбједноста која ће умањити округност конкуренције. Менацерство je эа индивидуализам, синдикат je за колектчкизам. Менацерство je пораст обима нациоиалпог произвола и због тога je његова основна идеја производььа; синдикат je за пораст његовог удела у захватању продукта и због тога je његона основна идеја потрошња. Овај цитат треба да покаже колико нема ннчег заједничког измеЬу филозофије менацерства и њених експоната и функције директора у соцнјалистичким зем.\>ама. Мекаиср се не брине о човјеку, већ о новцу.

(67) К. А. Митрески, Савремене концепцнје \шравл>ања предузећем, Скопје, 196 , стр. 225—217.

(68) ]. Durham, The Managerial Revolution, New York, 1941, стр. 14.