Анали Правног факултета у Београду

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ Y ПОЈМУ ДИРЕКТОРА И ДРУГИХ РАДНИКА

573

опозивала директора диску xvje c њим о распоређивању на друго радно мјесто које одговара његовој квалификацији. Директор има право и дужност да руководи и контролише рад радыика и оцјењује резултате рада, стара се о условима рада, брине се о побољшању идеолошког и професионалног образовања радника. Тако, иако принципијелно радии однос не настаје именованием, директор, као именованы орган, налази се у радном односу. Слично je и у осталим социјалистичким земљама. Изражене су три основне карактеристике директора: руковођење, непосредно или посредно, утицај на доношење правила предузећа и дисциплинска власт. По томе, а и по начину регрутовања и престанка радног односа, радни однос директора сличан je онохме у којем je директор био у нас у првој фази. 3. Менаџерска концепцией диретора Као посљедица жеље за великим профитима јавља се менацерство, којем се одриче својство научности, али не и увијек. Један дно аутора полази од тога да постоји теорија менаџерства (teory of managment) којој су знатан прилог дали Ф. В. Тејлор (F. W. Taylor) и X. Фајол (H. Fayol). Ова двојица дају нове идеје о менацерству, називајући га „научным управл.ањем”. ( SS ). Без обзира да ли се менацерству признаје квалитет теорије или не, изражавају ce схватања да ce тиме дају нови прплози науци о управљаi-ьу у предузећу и науци о предузећу. Менацерство се из Америке преноси у Европу. Пошто се у посљедње вријеме говори о менацерству и менацеру и у нас, изнијећемо укратко основе менаџерске концепдије директора са претходном напоменом да ова концепдија вриједи у сасвим другим дру штвено-економским условима; тиме се, меВутим, не каже да све елементе менацерства треба a priori одбацити ( 59 ), jep се могу срести неки елементи, на примјер употреба техника, који се са одређеним модификацијама, могу и у другим условима примијенити. Менацерство се развијало али ни до данас није прецизпо утврђено шта се све под тим изразом подразумијева ( 60 ). Обычно, менацерством се назива управљање, руковођење или пословна политика предузећа, a тај израз се проширио и на неке активности и изван предузећа тако да постоји менацери и у установама и у органима власти као стручка лица ( м )Могло би се рећи да, углавном, менацерство обухвата руковођење пословима и радом предузећа, али на један креативан начин, и руковођење радницима. Превалентна je улога менацера као иницијатора и руководиоца послова, руководиоца рада и радне снаге, из чега слиједи да je резултат рада предузећа зависая једино од менацера ( ,i2 ). Уз већ поменуте функције

(58) F. W. Taylor, Научно управл>ање, „Рад", Београд, 1967. H. Fayol, Administration industrielle et generale, Paris, 1956.

(59) Лењин je куритиковао тајлоризам као циничан метод експлоатације радника, ади je истовремено и навео позитивне резултате новог начина организације рада.

(go) Ing. A. Jaeger, Проблемы руковођења у привредним предузећима, Загреб, 1961. стр. 42.

(61) Тзв. менацерска концепција локалне самоуправе. (62) F. Drucker, Пракса руковођења, Загреб, 1961, стр. 11—26.