Анали Правног факултета у Београду

584

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гурача се смањује у сразмери у којој стоји одговарајућа премнја за стварну старост осигураника према уговоргној премији. Право да се одустане од уговора због повреде обавезе пријављнвања година старости осигураника припада осигурачу само онда када стварна спорост осигураника лежи изван граница ко je су утврђене условима осигурана ( 15 ). Француско право. Према артиклу 21. Закону о уговору о осигурању од 1930. године, уговор о осигурању je ншитав ако прећутна иди лажна пријава осигуранкку познатих околности (при закључењу уговора или накладно наступелих) мења садржину ризика или умањује интерес осигурача за осигурањем, чак и када je околност била без утицаја на штету. МеВутим, ако зла намера приликом пропуштана или нетачне пријаве околности није утврђена, не повлачи ништавост уговора о осигурању. Такав уговор, уколико je околност утврђена пре настанка сваке штете, осигурач има право или да одржи под условом да осигураник плати одговарајућу повећану премију или раскине десет дана после званичног обавешгења учињеног осигуранику препорученим писмом, уз повраћај плаћене премије за време за које осшурање није текло. Ако je околност утврВена после настанка штете, накдана из осигурања се сманује у сразмери износа плаћене премије и премије која би требало да je плаћена (артикал 22) ( 16 ). Y осигурању живота, међутим, заблуда о годинама осигураника без обзира на начин настанка повлачи ништавост уговора о осигурању само ако су стварне године осигураника изван граница максимума и минимума утврђених тарифом осигурагьа. Y сваком другом случају уговор je пуноважан. Осигурач има право једино уколико je плаћена премија нижа од оне која би морала бити исплаћена, с обзиром на године осигураника, да износ или осигурану ренту смани у сразмери између примљене премије и оне која би одговарала стваршш годинама осигураника. Супротно, ако je услед заблуде о годинама осигураника премија сувише внсоко плаћена, осигуравач je дужан да врати део премије (артикал 81). Француском праву, у осигурању живота, није познато дејство пропуштања дужности на пријављивање околности од угацаја на тежину ризика који наступи после заключена уговора о осигурању ( 17 ). Италиј анско право. Прећуткивање уговарача и нетачна изјава у погледу таквих околности због којих осигурач не би дао пристанак да je знао право стане ствари, разлог су за поништење уговора, када je уговарач осигурана поступао злонамерно шли с грубом непажгьом. Право да захтева поништене уговора осигурач губи ако у року од три месеца од дана сазнана за прећуткивање или нетачност изјаве, не изјави уговарачу

(is) Одредбе параграфа 16. и 17. се у немачком праву сматрају полупринудынм пошто не важе за текуће и за транспортно осшурање робе (Е. R. Prölss, наведено дело, стр. 137).

(16) Одредбе арт. 21. и 22. прнмењују се на сва осигураља регулисаиа Законом од 1930. кзузев нзузетка предвиВеног у осигурању живота артнклом 81. (L. Sicot, H. Margeat, Précis de .la Loi sur le contrat d'assurance, Paris 1962, стр. 143).

(17) L. Sicot, H. Margeat, наведено дело, стр. 349.