Анали Правног факултета у Београду

ОДГОВОРНОСТ ЈАВНИХ СЛУЖЕБНИКА У СРЕДЊЕВЕКОВНОМ СРПСКОМ ПРАВУ

1. Општи поглед. Ради болег упознавања основних начела о одговорности државе за рад њених службеника, нужно je бацити поглед на развој ове одговорности. Како су проблеми одговорности нети, то су и правила ове одговорности и у нашем праву била слична одговарајућим правилима у другим земљама. Ни у нашој средњевековној држави, као ни у осталим феудалним државама, не може се говорити о службеницима у данашњем смислу, јер јавноправни односи нису били одвојени од приватно-правних. Али, и перед тога, с правом je залажено да je било јавних звана у нашој средњевековној држави која су се приближавала у извесном смислу појму службеника, за разлику од властеле која су само сталехпки била подређена владару. Таква су звања нарочито кефалија, судија, пристав, цариник и др.С 1 )Како су одговарали ти наши средњевековни службениди? Нема података за све службенике, али су и одредбе о одговорности кефалија доволне да укажу колико je и наше средњевековно право знало за одговорност службеника. Кефалије су били претставници владаочеве власти у градовима и жупама и нарочито били одговорни за безбедност на путевима. Развој трговине у среднем веку захтевао je и код нас обезбеђење несметаног промета трговаца и њихове робе кроз наше крајеве. Стога je природно што наше средњевековно право придаје овом питању нарочити значај. ПовлашВени положај трговаца огледа се већ у најранијим уговорима српских владара са Дубровником( 2 ). Joui je Немана око 1205. године Дубровчанима дао повелу о накнади штете која би се проузроковала дубровачким трговцима. Текст гласи: „Милост створи господство ми дубровачким тржником да ходе по мојеи земли свободно с тргом; без правде никто да им ништа не испакости; у ко;еи ли се жупи што испакости, тази жупа вола да да кривда вола да плати( 3 ).

(i) Ар Теодор Тэрановски: Историја српског права у Немаљићкој држави, I део. Историја државног права, Београд, 1931, стр. 205, 197—204; 216—217; Др Т. Тарановски: Op. cit. 11l и IV део, Београд, 1935, стр. 165—176. Законик Стефана Душана царя српског. Издао и објаснио Стојан Новаковпћ, Београд, 1898, стр. 184, објашњење уз чл. 63, стр. 240—241; објашњење уз чл. 157, стр. 243. и објашњење уз чл. 160. Др Александар Балтић: Општа теорија о појму јавних службеника, Београд, 1939, стр. 105—107.

(2) Др Т. Тарановски: Op. cit. II део, Београд, 1931, стр. 126.

(з) Законски спомениди српских држава средњега века. Прикупио и средио Стојан Новаковић, кн>. 5, Београд, 1912, стр. 136; Писаны законы на словенском југу. Библиографски нацрт др В. Богишић, Загреб, 1872, стр. 27; Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века. Прикупио и уредио Александар В. Соловјев, Београд, 1926, стр. 15.