Анали Правног факултета у Београду

СОЦИЈАЛИСТ ИЧКЕ ЗЕМЛЕ И МЕБУНАРОДНО ПРАВО

вана ОрганизагшЈа^ЈИедиаснгвг—наиијај— У својој бити они су одређени у негативном смислу: нико нема права да повреди суверенитет и територијални интегритет, нико нема права да се меша у унутрашње послове других држава, нико нема права да доведе једну земл>у у неравноправан положај. Као гарант обезбеђења ових права свим државама, без обзира на величину, моћ, или друштвено уреВегье, појавлује се Организација Уједигьених нација и њен главки орган Савет безбедности, чији су стални чланови две велике социјалистичке земле СССР и Кина.'Ј За академика Тункина je сасвим извесно да се Совјетски савез ~као најмоћнија социјалистичка сила, на основу пролетерског интернационализма појавлује као основни гарант суверёШггета, шта винте постојањЈГ неких социјалисхичких држава"( 19 ). Као што je већ истакнуто СССР се појавлује касГједан од гараната суверенитета свих држава, а не само неких сотнгЈалнстиикЗЕ, посредством УН. Нема никакие сумнье да СССР, као уоеталомпГ'гаЖаТдрупТземла, може заклучити споразуме о додатним гаранцијама, под условом да ти споразуми буду у сагласности са Повелом, (чл. 103. Повеле), која као што je то много пута у својим делима подвукао професор Тункин, представла правни основ савременог мебународног поретка. Такав уговор заклучио je например Совјетски Савез са Чехословачкой 6. маја 1970.; у уводном делу Уновор констатује: „Одбрана социјалистичких тековина je заједничка обавеза социјалистичких се при том, вероватно, на уговорне партнере с обзиром да су обе социјалистичке земле и да уговори не рађају ни права ни обавезе за треће државе pacta tertiis пес nocet пес prosunt. Совјетски Савез заклучио je нешта касније Уговор о пријатељству и са Румунијом (потписан 7. јула 1970.) међутим, ту не налазимо овакву формулацију. У односу на тековине социјализма важи овде правило, Koje je истакнуто и нашло своје место у завршном документу саветовања комунистичких и радничких партија у Москви 1969., да су комунистичке партије и социјалистичке земле одговорне за своју активност у првом реду пред својом радничком класом и нацијом, а и пред меВународном радничком класом. Само у питању je морално-политичка одговорност.

\J У низу сукцесивних промена до којих те дптттдо у совјетској теорији међународног права, извесних размимоилажења између појединих теоретичара, нијансирања у прилазима пој единим проблемима, остаје једна консподударност совјетске политике са тичкоАт Дубоко опседнути конкретним политичким потезнма 'своје земље, ирвесни совјетски теоретичари, покушали су да v сенпи те ролитике. у длнпсу на лруге сопшалистичке земДгеДпщняВу нппп оопшяЛl_lстичко_ЈиеЈзународно право, Tenie би било врхунскашпшмена мяпкгизмя кроз принцип пролетерског интернационализма. 1.. Vi Нема никакве сумње да је Октобарска револуција и појава прве социјалистичке земље на међународној сцени од историјског, епохалиог зна-

(19) Цит. дело: cip. 498.