Анали Правног факултета у Београду

192

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

циљем да спречава рат тиме што ће омогућавати да се политички, а не само правый, спорови између држава решавају алтернахивним методама, •без примене силе. Када je тај процес сасвим завршен правнож_забраном рата у Бријан (Briand) Келоговом (Kellogg) пакту од 1928. године, за, неке je то био повод за самозадовбљни' оптимизам аг"за друге разлогда се покрену питања предохране мира, разлог за тражење дубљих узрока рата. Перед тога што je поново подвукао поуке првог глобалног сукоба, друга светски рат почео je искуством да организапија лржава ко!я се. да већ настали .и. разкшени сукоби измећу држава нежобију .и.оружани~вшг~не може да очува мир. Он се завршио спознајом да je технички најразвијенији део људског рода доспео и дотле да пронаВе средства којима може да уништи дело човечанство. Као што сваки „нормалан” човек успешно изгања из свести помисао да мора да умре, тако се и у главама велике већине садашњих привремених становника наше планете, укључујући ту и политичку елиту, ншпта није променило. МеВутим, за многе je питање мира добило и нову димензију, многи су тсоначно напустили спремност да корисне функције рата упореБују са штетним, а за све свесне и далековиде људе очуванье мира постало je акутан.проблем, треба прйступити олмах и на нов начин. Опасиост од нуклеарног уништења, поред отрежњавајућег, има и паралишуће и заслепљујуће дејство. Док je за једну врсту људи „смак света” већ готова ствар, коју треба дочекати или отупљених чула или с петронијевском нронијом, другима, заокушьеним онемогућавањем или удаљавањем катаклизме, измиче из вида да се за то време збивају ствари које постојећу ситуацију чине све гором и у крајњој линији приближавају тренутак који се жели помаћи даље у будућност. Период после другог светског рата не може се назвати никаквим миром, не само због нетгормалног стања познатог под именом „хладни оат” већ пре свега зато што je он за многе делове света био воеме рята. клаг.ичног додуше, али дуготрајнијег, ако не и пустошниЈег, од другог светског рата. Гомнлање нуклеарног наоружања, ко je je сада количински толико да се н>име вхппе пута може убити становништво Земље (што се изражава хладним TexHHHKHTvi изразом to overkill „над-убити”) чини да се гадые последице усавршеног хемијског и бактериолошког оружја преви Вају. Међутим, када се све ове околности имају у виду, с протеком времена се статистички изгледи за употребу свих ових опасных оружја не смањују, него расту( 3 ). Иако као и свуда на почетку постојв- знаци терминолошких лутања, покушаји да се научно утврде узропи-рата д -дпедуслови за мир могу се обухватити најширим називом „нстраживање лшра”( 4 ). С обзиром

(з) Ynop. E. Krippendorjf, Staatliche Organisation und Krieg, и D. Senghaas (уредник), F nedensf or schur. g und Gesellschaftskritik, München 1970, стр. 24 и дал»е.

(4) Y оптицају су и називи „иренологија” за науку о миру, као и ~полемологиј а '', за науку о рату. Овај последњи назив једино je и одомаћен у франкофоном подручју и тежи да обухвати како проучавање мира тако и проучавање para. Има и онях који проучавање мира строго одвајају од истраживања конфликта, што je по нашем мишъекьу цепидлачење. Аргуменат да проучавање сукоба тежи одржавшьу status quo-а док je проучавање мира ус мерено промекп говори само о томе како су настројенн људи који су се тим днсциплинама бавили, а не какве су дисциплине саме по себи. За ово последње видети D. Senghaas, нав. .дело, стр. 12 и даље.