Анали Правног факултета у Београду

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

хори а не само робна привреда. Културни нибо, друштвено-политичке прилике и схзатања, креативна способност човека да на одређеној основи створи институцију обухватнијег домашаја и суптилнијег карактера утицали су гакође на изградњу облигационог права. То се запажа код многих облигационоправних установа. Тако, одговорност за штету обухвата не само одговорност за штету која je нанета економским добрима у сфери робног промета као прсдуктима рада, него и одговорност за штету ко ja се нанесе економским добрима ван робног промета и материјалним добрима уошпте, као и одговорност за штету ко ja се нанесе добрима друге врсте (на пример, личним добрима: части, угледу, слободи, телесном интегритету и др.). Даље, у сфери робног промета трансакције се врше према објектиено формираним мерилима, према сразмери која се објективизира на основу мноштва појединачних трансакција. Међутим, облигационо право санкциошппс и трансакцнј е које у извесној мери одступају од ове сразмере, одређујући границе могућег одступања (на пример, до трейине или половине вредности ствари); оно такоВе санкционише и трансакције субјективног карактера у погледу сразмере њихове економске садржине као плод воље субјеката права. Поред тога, у сфери робног промета не налазе се само економска добра у правом смислу речи, тј. само добра која су плод лудског рада у области материјалне производње, него и друга добра, тј. добра која нису продукт човекове активности, привређивања (на пример, некултивисаыа земља), или су продукт лудске активности али нису материјалног карактера (на пример, ауторска дела, проналасци, мустре и модели, као духовне, интелектуалне творевине). Најзад, установљавајући неке тзв. законске облигације (на пример, у области издржавагьа), облитационо право прелази такоВе оквире робне привреде, јер ови облигациоиоправни односи и облнгационоправна правила о њима нису производ робне привреде, већ друштвено-моралних фактора. Према томе, може се рећи да друштвену основу облгиационог права као правке надграддье чини робна (робно-новчана) привреда, тачније, робни тгромет као део ове привреде. МеВутим, у исто време, облигационо право иревазилази ову привреду, тј. робни промет. А то значи да се облигационо право не поклапа са робним прометом као манифестанту ом робне привреде, вей им а шири домашај и сложенију физиономију, којн га час више час мање удаљавају од робног промета као основе. Оно се бави прометом уошите, циркулацкјом добара у друштву, прелазом употребннх вредности у најширем смислу из имовине једног субјекта права у имовину другог. Y основи овог промета налази се робни промет. 3. Робни промет и промет добара и облигационо право. Робни промет и промет добара нису идентични појмови. Промет добара je шири појам Он обухвата сва добра подобна цпркулацији путем обмиашюноправних односа, док робни промет обухвата само она добра која имају својство робе, својство матери] алних произвола створених радом и намехъених тржишту, и ко ja се стварно налазе у промету, ко ja су предмет робно-новчаних трансакција. Отуда се за облигационо право каже да je оно право промета, подразумевајућн под прометом промет добара у најширем смислу. Робни промет као манифестација робне привреде и друштвена основа облигационог права, поред тога шго у основи условљава облигационо