Анали Правног факултета у Београду

ДРУШТВЕНА ОСНОВА ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА

1. Робни промет као друштвена основа. Друштвену основу облитационог права чини робна (робно-новчана) привреда и то робни (робно-новчани) промет или, другим речима, промет робе и услуга као део ове привреде. То значи да je облигационо право правна надградтьа над овим делом робне привреде, да се као скуп правних норми бави робно-новчаним промегом, да га регулише. Трагови схватања да je робна привреда, тј. робни промет као део ове привреде, друштвена основа облигационог права могу се срести изражени на известан начин у многим делима која се дотичу друштвено-економске стране облигационог права. Развој робне привреде и облигационог права, a такође и свакодневни живот, указује на међусобну условљеност ових двеју области живота. Условљеност неких робно-новчаних и облигационоправних установа je очигледна (на пример, размена добара и облнгациони уговори као правда форма ове размене), док се код неких других непосредно не види (на пример, код доброчиних уговора, правно иеоснованог обогаћења, накнаде хптете). Међутим, и ове установе су се оформљавале и оформите са појавом и развојем робне привреде. Тако, доброчини уговори, и то пре свега уговор о поклону, су, према социолозима, првобитка форма размене добара, дакле, старија форма од теретних уговора, пре свега од продаје и куповине као тшшчног уговора ове врсте. Правно неосновано богаћеие и накнада штете су облигационо-правна, средства заштите од деформација у области облигационоправног живота. Ове установе су се оформите у фази развоја робне привреде. Сходно томе, одговорност штетника личношћу за имовинске делшсте одвојила се од одговорности личношћу за крнвична дела и трансформирала и имовинску одговорност, у одговорност у виду накнаде штете имовинским (материјалним) добрима. Али као оформљене, ове установе, бар на први поглед, као да нису имале и да немају ничег заједничког са робном привредом. 2. Однос измећу облигационог права и робног промета. Из чшьенице да друштвену основу облигационог права чини робни промет као део робне привреде било би погрешио извући заюъучак на основу кога би се облигалионо право свело на домен робне привреде, на механички правни одраз(нзраз) ове области живота. Облигационо право нма шире димензије и сопствену физиономију без обзира на условљеност робном привредом. На његов развој, домашај и физиономију утицали су и утичу и други фак-