Анали Правног факултета у Београду

„сукцесију у области уговора” и проф. A 1!. Bedjaoui (Алжир) за „сукцесију у правима и обавезама који произилазе из других извора осим уговора" (у међувремену je дотадашњи известилац проф. М. Lachs изабран за судију Међународног суда правде). На заседањима Комисије ко ja су следила у 1968, 1969 и 1970. разматрано je неколико извештаја специјалних известилада( 10 ). Поменимо да je и Секретариат YH, на захтев Комисије, припремио досада више серија докумената и публикација о овом питањуЦ 1 ). 2. Изразит je напор новоснованих држава после друтог светског рата да се услед деколонизације кодификују правда о сукцесији држава и влада. Као основни покретач кодификације истине се потреба за прочишћавањем односа, нових држава према другима, елемената неравноправности и зависности. С обзиром на сложеност и тежину питања као и на разноврсност досадагшье праксе држава, тешко je извуђи неке јединствене закључке. Треба очекивати дуг и напоран рад који треба да обави Комисија у припреми текста за кодификацију, имајући у виду везаност овог питања са проблемой одговорности држава, уговорним правом и join неким другим питањима меВународног права. Y процесу колонизације јавља се однос подчињавања једног народа другим, у деколонизацији треба одстранити било какво подчињавање. Сукцесија упућује на континуитет правних ситуација и односа. Суштина и смисао деколонизације јесте да се стекне и политичка и економска независност за нове државе. Засада ни потпуно прихватање ни потпуно одбацивање сукцесије не постоји као искључив став. Фактичка веза територија, није довољна да успостави континуитет између два правна система, првог, државе-претходнице који je раније постојао и другог, државе-наследнице који ce ствара са образовањем нове државе. Досадашња пракса држава у погледу сукцесије уговора а и других меВународних обавеза, показује нам у најопштијим цртама следеће: a) Y погледу вишестраних конвендија истовремено се примењује систем потпуне сукцесије у начелу ( Централноафрчика Република, Конго-Бразавил, Обала Слоноваче, Гана, Нигерија, Мароко, Малезија, Сиера Леоне, Сирија итд.) или делимичне сукцесије односно систем опције (Камерун, Конго-Киншаса, Дахомеј, Гвинеја, Мали, Сенегал, Того, Тунис и др.); даље следи систем, одбијања у целины (Израел, Горгьа Болта (касније изменила став) и др.) или пак, најчешће комбинација више система уз коришћење поступка прихватања или приступања (адхезије) , све ово у зависности о којим je вишестраним конвенцијама и основним статутарним актима меВународних организадија реч (конвенције и споразуми у оквиру YjeAHH>eHHX нација, МОР, ФАО итд.). Додајмо овде и један посебан начин прихватања вишестраних конвенција путем једностраних изјава за рок од две или више година, у ком ће се држава-наследница коначно изјаснити о даљем важењу тих конвенција после тог рока (Тангањика

(io) Doc. A/CN. 4/202 (Annuaire. . . , 1968, vol. 11, p. 88); Doc. A/CN. 4/204 (Annuaire. . 1968, vol. 11, p. 96); Doc. A/CN. 4/214 et ADD. 1 et 2 (Annuaire. . . , 1969; vol. 11, p. 45); Doc. A./CN. 4) 216, Rev. 1 (Annuaire. . ~ 1969, vol. 11, p. 70); Нови извешгаји који нису били предмет расправе у Комисији: Doc. A/CN. 4/224 et Add. 1; Doc. A/CN. 4/247 et Add. 1.

(li) Зиди објављене публикације у: Rapport de la Commission du droit international sur les travaux de sa vingt-deuxième session 4 mai 10 juillet 1970, p. 32.

209

РАД АН НА КОДИФИКАЦИЈИ ПРАВИЛА О СУКЦЕСШИ ДРЖАВА И ВЛАДА