Анали Правног факултета у Београду

појму државе, власти, улози комунистичке партије, а с друге стране, условљен je характером савременог ,V \ [ Продужавајући традицију класичног система, савремени меБународноправни систем, у чијем je обликовању учествовао и Совјетски Савез, граВен je и функционише на етатистичкој основи; државе су главни субјекти међународног права, ј едини комплетни •ХТеђународни поредак. Али истовремено тај поредак намеђе државама ограничена, без обзира на њихово унутрашње устројство или идеолошку Cap адња и условљена je формалном процедурой коју предвиВа, делимично меВународно правый поредак, делимично унутрапгтки тј. уставы појединих зеsfaÆa. Процедура mia дубок смисао, jep она постаје акт контроле политичке и правые активности, од стране народног представншптва појединих Збмал>а, односно за то надлежних органа. Назвати то „буржоаским нормативизмом”, како то чине пој едини совјетски теоретичари, тврдити да оно не везује социјалистичке земље, ш иде на уштрб јединства социјалистичких земаља je потпуно неосновано. То je питагье путева и облика сарадње у једном систему д ржав а и mie .-гянелну идеолошку ИдГологија игра и те како значајну улогу, али у обликовању политике и садржине правних аката. Идеологија не може бити сама по себи легални основ права или обавеза у меБудржавним односима једног плуралистичког света, jep би то отворило врата самовољи, субјективним тумачегьима и индивидуалним укусима, једном речју беззакоњу. Када су САД покушале да агресију у Вијетнаму правдају „идеолошким” моментима, опасношћу од ширења комунизма, наишле су на оштру осуду и критику од стране меВународних форума и прогресивног човечанства. И за содијалистичке земље заједннчка маркснстичко лењинистичка идеологија представл>а концепцијски оквир у коме ce креће спољна политика тих земаља, a своју реализацију, као и стицање права и обавеза за поједине социјалистичке земље може да уследи само кроз конкретне правые акте, донете процедурой коју предвиВа опште меЬународно право\,Аутентичност социјалистичких вредности и принципа може се проверити само кроз конкретну садржину одреВених норми. у Нужно je осветлнти и другу страну овог проблема, изузетно осетљиву; найме, у савременим- сложении условима живота идеологија се не излучује у меВудржавним односима у свом чистом виду. Пре свега ета' тпстиЧко~стттахд?Гу начелу, посебно супер сила и поред дубоких разлика које их деле имају и сродности, која нарочито долази до изражаја на плану BOÎHO индустриског Повенствена оријентација на bojho подручје баца често у позадину сјгцијаАне--дро6деад£_дсвека, који су се налазили у центру Марксове визије света. Треба такоБе напоменути да je чгшилац континуитета од изузетног значаја код свих државних организација, без обзира на различите друштвено економске системе, или идеолошке подударыости. Гранични спорови измеБу Кине и СССР-a могу да послуже као пример^ у С друге г.тпяне сялпжттна и облшш политике у економскемеЬузависности држава, у условима судбипски повезацогксветагдред опас-

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА