Анали Правног факултета у Београду

21

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЗЕМЉЕ И МЕБУНАРОДНО ПРАВО

ношћу хоталног уништења, y зависности je од многобројних чинилаца и околности дахог хренухка. Век у коме живимо je век хехнолошке реводуцпје. која je изазвала далекосежне промене у љуаских Односа и активности. Йри хаквој сихуацији намеће се похреба далеко шиpej оцењивања и вредновања појава и односа. Примера ради наведимо само Кубанску ракехну кризу 1962. На подручју економије сихуација je ясховехна; економска самосхалносх данас je само релахивна, а не апсолутна. ПробАеми~~~са којима се суочавају ттоЈедине социј алисхичке земље веома чесхо превазилазе границе сошпалистичких лржава тт везани су за свехско хржишхе. При хаквш околносхима ефеках коришћења сушхинског ггролсФерског инхернационализма узајамне помоћи у зависносхи je од схања у свехској заједници. А хо исховремено наводи на зактьучак да принцип птотлехеоског инхернационализма нк-мвже бити поставлен у односу на једну захворену сферу, него експониран у одшсу на свех као пелине.Ј Пролехерски инхернационализам предсхавља да' , па(Г = самo~'АlбрашО полтичкпптэиншт. а не правый. Ефекхивна примена овот принципа уусаврщенем-евегуг-коlи~функщюнигтте тсггоз пзг.тем anima ЈЗЈПзатгченТТеЈ у великој мери. прявним принципом немешања у унухоаштве _ гюсловё~држада. чиш ie наватвениш поборник у- Уједшћежм-иадајама уираво Сов ј стеки Савсз. V \ Парадокс епохе у којој живимо je у томе да je тд епоха иег.лућеиог оазвоја науке и .технике fica преседана у људској исхорији. Но исховремено, хо је_шоха|дубоких дисггоопооттија измеЬу могуГшости науке, начина И СТOПСНЭ. Њ6НОГ к оришћења,| измеЬу разно ja хехнике и беде у свим деловш!а света, измеЁу узвишених IтлеалlГёёуманпг.ти. којима ie проткана марксистичка филозофија, варварства и грубе употребе силе.l тих противуречности деже неисцрпне могућности за социј алисхичке земле, за ПрИМенумхЩЩ-аДИСтздшК-ШТТерняттиппЯАИчмя, а ли ИР Тфп-i чятпяряи.п већ обрнуто. отваоаже поема£lвату и пзняляженче решетка која ће имяти „визу за будућност\ На тилгшринципијелним питањима, на базы универзалнихГвредносних критеријума, репшт ће се исход борбе различитих друюгвещу економских система. Маркс и Енгелс ухгутили су тешке критике буржоаским теоретичарнма mro су друшхвене институције посматрали статички, апстрактно, не водећи рачуна о реалним условима у свету, о месту и времену. Содијализам je прерастао у светски процес у тренутку раћања атомске ере. Научно технолошка рдюлушиа изменила je из темељауслове људске егзистенције, a појму меЬународног нрава дала нов смисао.уНапредак науке и технике судбински je повезао политички хетерогену меЬународну заједницу; њена дала судбина и просперитет зависи од спремности и способ ности члаьюва да своје понашање, правна правила и институције прилагоде технолошки уједињеном свету. Оквир блока или лагера je преузак. Проблеми савремеырг света су универзални и на xoi планетарној равни морају бити поставлена и правна правила. i

Проф. др

Смиља Аврамов