Анали Правног факултета у Београду

235

ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА РИЈЕКА ЈЕДНОСТРАНИМ АКТИМА ДРЖАВА

мора у толикој мјери бити овисан о часовитим политичким увјетованостима. При склапању уговора играју често велику улогу подјеле држава у разноврсне постојеће политичке групације. То доводи до тешкоћа које не морају бити ни у каково] вези са самим предметом преговора. Једностраним актима територијалних обалних држава отвара се могу ћност пловидбе страним заставама на начин који територијална држава у сваком посебном случају сматра потпуно спојивим са својом сувереношћу и својим интересима. Територијалне државе могу саме одређивати што, колико и на које вријеме дају и осигуравају слободу пловидбе. Ово представља велику предност у успоредби с низом међународних уговора, мировних и оних којима се конкретно изграђивао режим на међународним ријекама, jep je дио тих уговора учвршћивао доминацију великих и необалних држава над средним и малим обалним државама( 22 ). Велике силе нису биле приправке да на својим ријекама утоворним путем, у сличним увјетима и уз примјену реципрочности, другим државама даду права која су саме за себе захтијевале (Seinea, Loirea, Garronea, Rona, Temza). Укратко, велике су силе, као што je то врло често случај и на другим врло различитим полима меВународних односа, имале два критерии. Овакве тешкоће могу се избјећи једностраним актима. Они су данас још недовољно искориштено средство обарања запријека што несметанијој међународној трговини и што слободнијем међународном транзиту.

Ар

Владимир Иблер

РЕЗЮМЕ Интернационализация рек односторонними актами государств Вначале дается обзор основных положений международного права, относящихся на судоходные реки, являющиеся как внутренними, так и международными водными путями. Затем указывается на различие в правовом режиме международных рек в зависимости от того, установлен ли этот режим международными соглашениями или же в одностороннем порядке самим государством. Автор особое внимание уделяет 1 правовой природе и особеностям односторонних актов государств, объявляющих какую-либо реку международной судоходной рекой. Автор считает законным и допустимым подобный порядок интернационализации рек и не согласен с аргументами, выдвигаемыми против подобных методов. Он указывает, что их закономерность подтверждают не только доктрина, но и международная практика, правда, главным образом внеевропейских стран. Часто в новейших учебниках и системах (traité) международного права данной проблеме не уделяется должного внимания. Автор имеет намерение показать преимущества подобного унилатерального (одностороннего) порядка определения режима международных рек по сравнению с осуществлением той же цели в договорном порядке. К числу остальных преимуществ указанного порядка следует отнести и то обстоятельство, что содержание одностороннего акта государства не зависит в такой мере от

(22) V. Visscher de, op. cit. стр. 234—235.