Анали Правног факултета у Београду

266

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

право располагања средствима друштвене репродукције која корисхи (не може сва средства да удружи на нивоу радне организације) иди да на основу посебног, самоуправног споразума у оквиру радне организације ова последња преузме земство за обавезе основне организације удруженог рада са својством правног лица према трећим особама, повериощша. Наравне, могућа je и комбинација оба елемента, тј. задржавање дела средства друштвене репродукдије (основних и обртних средстава) и уговарање јемства радне организације. Међутим, према трећим лидима, и део средства основне организације који je удружен на нивоу радне организазације, предузећа, може бити оптерећен реалним теретима или облигационнм првенственим правима у корист трећих лица, поверилаца основне ортанизације. С друге стране, повериоци односно титулари реалних терета морају се према том делу средстава односити у складу са општим правилима грађанског права предвИђеним за такве правне ситуације. Поред наведених услова, самоуправним споразумом и статутарним одредбама на основу њега, стицање својства правног лица од стране основне организације може бити условлено и поштовањем одређених, у споразуму и статуту утврВених, интереса других основних организација и радне организације као целине (Амандман XXI, тачка 2, став 4). Најзад, за стицање својства правног лица нужна je регистрација одлуке збора радника дела радне организације да се организују као основна организација удруженог рада са својством правног лица и потврде радничког савета радне организације да немају примедбе на испунене услова за стицање овог својства. Аоследно општим правним начелима, пријаву за регистрацнју основне организације удруженог рада као правног лица треба да поднесе радна организација. Према томе, захтев за регистрацију не би ни могла да поднесе основна организација. Ако, пак, радна организација одбије захтев збора радника основне организације за регистрацију својства правног лица, основна организација може покренути спор пред надлежним редовним судом (уколико Закон не предвиди изричиту надлежност уставног или каквог другог суда). Наравно, ако основна организација оспорава одредбе самоуправног споразума (чак и ако га je потписала) или оспорава одредбе статута за које сматра да противно уставним аыандманнма односно уставу ограничавају тьена уставом загарантована права, а ту спада и право на конституисане у правно лице, спор ће решавати надлежни уставни суд. Претходно, спор око било ког статусног питања биће изнет пред унутрашњи судски орган за статусне спорове („статусну арбитражу"), ако такав орган постоји у радној организацији, или пред мешовиту арбитражу ако je прописи, после усаглашавања са уставним амандманима, задрже. Приликом регистрације основне организације удруженог рада са својством правног лица, ова мора предложите и свој посебан назнв, који ће носити уз назнаку фирме предузећа односно имена радне организации у чијем je саставу. Расправљајућн гаттање својства правног лица основне организације удруженог рада ми смо се ограничиш на битна питана која се тичу стицања овог својства, а пре свега на питанье има ли основна организација удруженог рада ово својство на основу уставног амандмана или je у питану својство које може стећи под одређеним условима. Опредељујући ce, у погледу овог основног питана, за схватане по коме својство правног лица