Анали Правног факултета у Београду

265

СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА СА СГАНОВИШТА АМАНДМАНА XXI

рачун радне организације, било да на основу Закона и општих аката предузећа схекне својство правног лхща те да иступи у своје име и за свој рачун до вредности својих средстава. Али то својство нема свака основна организација. Негирањем концепције по којој основна организација удруженог рада, по самом Уставу, има својство правног лица, не негира се постојање њених субјективних права у унутрашњим односима унутар радне организације. За вршење ових права (право на стицање и расподелу дохотка и на уређивање унутрашњих односа у раду) није нужно својство правног лица. Историја права познаје тела и институционализиране организације ко je су уживале одре Вена имовинска права а да нису имале својство правног лица. Институције ко je су организоване да правно функционишу jecy правке реалности али све оне нису по том основу и правка лица. Салеј (Saleilles )( 12 ) даје за то пример „Gesamte Hand” немачког права. Иако je институт грађанског права, он није правно лице. Салеј пориче и трговачком друштву својство правног лица „по роВењу” то јест само по себи( 13 ). Право значи познаје ситуације да се одре Вена субјективна права врше а да правка творевина којој та права припадају и која их више не буде првно лице. Француска судска пракса познаје и ситуације у којима je признато својство правне личности граБанскоправним удружењима противно слову закона( 14 ). МеВутим, указујемо такоВе и на супротну судску праксу. Француски je суд одбио на пример да прихвати правно постојање одвојешгх правних личности филијале и матичног трговачког друштва засновано на закону када je нашао да je раздвојеност правних личности са гледишта економских односа привидна и да су обе правне личности у суштини меБусобно економски зависне( 15 ) (теорија привидности). Ако je, дакле, на основу изнетих анализа, тачан закључак да основна организација удруженог рада нема по самом Уставу односно уставном амандману својство правног лица, да јој то својство није ни нужно за вршење основних самоуправних права која јој припадају у унутрашњим односима и у односима према друштвеној заједници а да то својство може стећи односно мора прибавити ако се у односу на тржишту, према трећим лицима, појављује као самостални субјект, остаје питање начина стицања овог својства( 16 ). Аа би основна организација удруженог рада стекла својство правног лица, мора претходно да испуњава нетто строжији услов за стицање својства основне организације удруженог рада. Резултат рада радника таквог дела радне организације мора да je подобай да се потврди као вредност на тржишту и да се на тој основи може самостално да изрази. Није доводи© да се резултат рада радника може потврдити као вредност унутар радне организације (Амандман XXI тачка 2, став 2). Аруго, део радне организације који жели да прибави својство правног лица мора да садржи

(12) SaLeilles: наведено дело стр. 566 и 567.

(13) Saieilles: detto, стр. 567.

(14) Ilamel-Lagarde: Traité du Droit Commercial, t. I. cip. 425, Paris 1954.

(15) Despax: L’Entreprise et le droit, стр. 105, 109, 121—134 и 260, Paris 1957.

(16) Y овом смислу заузели смо и ми став у нашем реферату: „Облици организације удруженог рада", Савремена пракса 1971, кн>. IV.