Анали Правног факултета у Београду

26

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЯТА

себна меВународна конференција са сврхом да путем нових меБудржавних споразума (којим би се знатно измијенило досадање меВународно право мора, укључив Женевске конвенције) уреди читав склоп питагьа повезаних са споменутим новим техничким и економским могућностима. Паралелно с тиме расправља се све више о тим проблемима у знаностн, објављају се многа дјела и расправе, организирају савјетовања ( 3 ). Уз многе расправе о техничким, господарским, политичким (укл>учив питање разоружања морског дна) и правним питагьима израВен je низ нацрта о томе како би требало изгледати будуће меВународно право мора с обзиром на искоришћавање природних богатстава морскога дна дубљих дијелова мора и иегова подземља. Y крилу Уједињених народа израБене су опппгрне студије, а на засједањима Одбора за морско дно (у којему судјелује све већи број држава) и у надлежном главном одбору Опће скупштине изнесени су ставови и последи држава чланица Уједињених народа. Сви ти радови и расправе сада су усмјерени према велико] меВународно] дипломатско] конференцији која би се према одлуци Опће скупштине имала одржати 1973. Средиште рада ]е питање како да се уреди правни положа] морског дна и подземља оних дијелова мора који не потпадају под искључиву надлежност обалних држава( 4 ), али дакако да се то не може ријешнти а да се бар донекле не дира и измјени сада важеће меВународно право мора, колико отвореног мора, толико и оних простора који потпадају под било какву врст искључивих права обалних дрясава. А што се тиче правног уре Вења морског дна и подземља, ријеч je о нравно] нарави тога простора, о режиму искоришћавања, вршења власти и надзора у том простору, евентуалног ствараиа посебног меБународног организма за ту сврху, расподјеле прихода ако их буде итд. Посебна пажн.а иосвспсиа je п;:;аид vnoipoóc морскога дна у иојне снрхс, које je већ задобило почетак рјешавања у уговору о дјеломичној забрани упохребе морскога дна и подземља за војне сврхе, одобреном на 25. засједању ОпНе сщшштгше и потписаном 11. 2...19.71 ТакоБер je важноАштаие о слободи истраясиваиа мора, морског дна и подземља: јако садање и још јаче будуће проширење искључивих права у простору мора и морског дна могло би знатно сузити ту слободу, а то се сматра као сметгьа за повољно подузимање истраживања ко] а су потребна баш и за будуће проширено коришВење морског дна и подземља као и његових богатстава у миролубиве сврхе.

(з) Да набројимо само неке најважније: Law of the Sea Institute (Kingston, Rhode Island) сваке године no један вншедневни састанак од 1967. дал>е. International Law Association почев од конференције у Хелсинки-у 1966. Опсежан реферат с нацртом прописа о будућем режиму треба да се предложи наредној кспференцији која се одржава 1972. Ohio State University, Conference on Law, Organization and Security in the Use of the Ocean. Радови прве конференције објављени су у две свеске, дрчге у једној свесцп (обје 1967). SIPRJ ( Swedish , International Peace Research Institute, Stockholm), Symposium Towards a Better Use of the Oceans, 1965. Institute Affari Internazionali (Рим), Symposium on the International Regime of the Sea-Bed (1969), Proceedings, ]970. Center for the Study of Democratic Institutions (Santa Barbara. California), низ састаг.ака почев од 1968. Велике међународне копференције под нашвом »Расет in rnaribus *. Малта 1970 и 1971.

(4) У даљим излагањима употребљава се израз „морско дно’' или „морско дно и подземле'' за тај дио простора који не потпада под искључиву власт обалних држава.