Анали Правног факултета у Београду

Главке су поставке будућег уреВења правних односа морског дна и подземља, како се то очитује у резолуцијама Опће скупштине од године 1968. даље, да тај простор буде односно добије правый положа] опћег добра или баштнне човјечанства, (common heritage of mankind) да се сам простор употребљава нскључиво у мирољубиве сврхе, да ниједна држава не може на појединим дијеловима тога простора стећи трајну искључиву власт, да свака држава има право и могућност да сама и преко својих држављана и подузећа судјелује у искорншћавању природних богатстава тога простора, да се за сврхе што бољег управљања тим простором уведе надлежност неког меВународног организма с овластима које би требало још потање одредити, да се приходи од подавагьа што би их морали плаћати они који приступе отварном искоришћавању природных богатстава, или бар знатан гьихов дио, приведу у корист мање развијених земаља (у првотном приједлогу Малте говорило се о „сиромашним” земљама), Сва су та питања меВу собом донекле повезана, па о начину рјешења једнога од них овиси ко je ће рјешење некога другога питања бити прнхватливо односно прихваћено. При томе се не смије заборавити да никакво рјешење не може доиста постати схварност ако не буде опћенито или бар готово опђенито прихваћено. Ево како je ствар у почетку замишљала влада Малте у својем меморандуму од 17. 8. 1967. односно како je то изнио у Опћој скупштини Ујслпи.сиих народа амбасадор Малте Пардо који се често спомшье као први шшцијатор расправа о проблемима морскога дна у крилу Уједињених народа: На морском дну и у његову подземљу налазе се највеће залихе разных минерала и другог природног богатства које због наглог напретка технике постаје све више приступно људском искоришћивању. Taj простор и његова богатства треба да се прогласе опћим добром или баштаном човјечанства, ниједна држава не смије ниједан његов дио за се заузети, a смије се употријебити само за мирољубиве сврхе. Подузећа која би искоришћивала налазишта морскога дна и подземља дубокога мора морала би за добивање дозволе искоришћавања у одреВеном омеВеном простору кроз одреВено вријеме плаћати утврВене једнократне или перио дичке таксе и подавања. Узимајући као подлогу приходе од такса ко je убиру неке државе за коришћење подморског простора унутар граница гьихове искључиве надлежности Пардо je израчунао да би годишњи прш ход меВународног организма који би управљао простором „баштине човјечанства” могао износити годшшье пет милијарди долара. Све кад би се само један знатни дио те своте привео евреи подупирања- мање развијених земаља, била би то знатна помоћ. Нека буде ради успоређења споменуто да je меВународна организација која на том пољу располаже највећим средствима, тј. МеВународна банка, у посљедњој пуној пословно] години 1970/1. подијелиле зајмова у висини од 1.896 милијуна долара, а да су Банка и МеВ. друштво за развој кроз читаво вријеме својега дјеловања одобриле зајмова у укупном износу од 19,4 милијарде долара. Насупрот оптимистичким процјенама да ће приходи од такса и других подавања за искоришћавање богатстава морског дна и подземља дубокога мора бити высоки, оправданије je мишљење да Be ти приходи бити

27

МОРСКО ДНО БАШТИНА ЧОВЈЕЧАНСТВА?