Анали Правног факултета у Београду

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ca становишха теорије система нема пуке подударности измеВу типа, врсте и метода самоуправљања у привреди и управи. Велики пословни систем у привреди није и велики систем у управи: његова je социјална околина ужа и његово je „тржиште” ограниченије. Отуда да би управа била део самоуправне структуре мора развити своје специфичне методе научног истраживања при чему ће брзорастући систем информисања и стицања знања послужити њеном ефикаснијем раду. Управа je део модерне државе и модерног самоуправног друштва. Али она није апарат који треба да региструје нечије полу-аматерске и са гледишта науке утопијске идеје, већ треба да укаже на могуће, реалне алтернативе. Тада она постаје сарадник политике, а не њен прикривени али ефикасни господар. Jep уколико je политичко одлучивање ирационалније и уколико су друштвени заокрети грчевитији, утолико управа постаје „једини стабилни чинилац” који нуди „ред и дисциплину", нуди уствари аутократију, режим који гуши развој самоуправљања. Модерна, сложена управа само je подсистем у односу на велики систем: државу. Отуда прима и ка њој емитује утицаје. Развија се по правилима нове технологи] е и уклада у визију модерног самоуправног друштва. Због тога остаје да се у много веВој мери него до сада посветимо научном изучавању система, веза, односа, принципа и метода, а не прагматичном и практицистичком усавршавању поступака и процедура. Салю тако избеБи ћемо опасности затварања у себе, смоВи снаге да се не окренемо уназад као што je то Орфеј некад, давно учинио.

Ар

Драгољуб Ковран

РЕЗЮМЕ Теория систем и исследований управленческой деятельности Изучение управления должно развиваться в направлении полидисциплинарности вместо классических дисциплин административного (управленческого) права и науки управлея, понимаемых главным образом в качестве организационной техники. Аолжен развиваться и ряд специфичных знаний и методов политической науки, экономики, социологии, социальной психологии и в особености кибернетики с теорией систем. Затем, управление следует изучать и эмпирическим и нормативным путем, применя соответственные методы: аналогийские и номотематские, развивающиеся на основах двух возможных управленческих технологий: вертикальной и горизонтальной. В отличие от других государств и стран, самоуправляющееся общество должно развивать агрессивное, активное управление, у которого квалитет „прочности” следует понимать как постоянное представление руководящим органам как можно большего количества информаций, на основании которых принимаются те или иные решения, как постоянное увеличение числа альтернатив для выбора нужных решений и направлений развития. Необходимо подвергнуть анализу и критике существующую систему информаций в управлении Югославии: самыми частыми являются классические информации, говорящие о каждодневном функционировании,