Анали Правног факултета у Београду

311

АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКИ ОКВИРИ СТАРИХ ГРАДОВА

стали објекат категорнше као „стари” и припада наслеВу, односно после кота рока се настали објекат категорнше као „нови”. Логично изгледа да je старо све оно што постоји а да je ново само оно што настаје, што се пројектује или гради. Ова сувише математичка дефиниција не одговара стварности јер у архитектури постоји известан временски распон у коме постојећн објекат, иако већ изграВен, не спада у прошлост. Службе заштите, по правилу, не сматрају, споменнком прошлости објекте који немају одређени број годгша постојања. Револуционарни развитак савремене архитектуре која je потпуно раскинула са прошлошћу, у релативној неодреБености аргумената на основу којих би се могло диферендирати старо и ново, олакшава нам одреВивагье временског рока за ово разграничење. Y старо могу бити увршћени објекти чије се основне карактеристике ослањају на стилове прошлостк а ново je садржано у објектима савремене архитектуре. На тај начин се уводи и друга критеријум стилског карактера. „Ново” у архитектури, у смислу оваквих посматрања односа старог и новог, представл>а нам се као једнообразна целина свега што je изграВено или се пројектује у духу савремене архитектуре. Она je остварила већ много разних облика али творевlше савремене архитектуре заједнички се разликују од свега остваренога у прошлости, тако да je дело праве савремене архитектуре увек јасно диференцирано од дела из проптлостн. Борба за савремену архитектуру трајала je око 100 година. Њено дефинитивно усвајање долази тек у раздобљу измеВу два светска рата. У највећем броју европских земаља, па и у Србији, прекретница пада у време око 1830—1935. године, доба које се може сматрати данас као временски аргумент за разграничено старог и новог у архитектури. МеВутим, ни спрега два аргумента: времена и карактера објекта, није увек довољна да се са сигурношћу определи да ли објекат припада старом или новом. Могуће je да неки објекат савремене архитектуре има својства старог споменика jep je настао пре друтог светског рата насупрот аргументу да припада савременој архитектури. То je случај са делима првобораца за модерну архитектуру у Средњој Европи од којих неки још постоје. ДЕФИНИЦИЈА НАСЛЕБА НаслеБе у архитектури je врло богато, разнолико и временски дубоко. Y њему je диференцијадија нужна и она се може извршити на бази разних критеријума који су, уосталом, добро познати у историји архитектуре па ћемо их ми овде само сажето додирнути. По историјском методу разликујемо: античко доба, средни век, ново доба. По архитектонско-стилском методу разликујемо: прекласичну, класичну, романску, готску и др. архитектуре. Према регионалном критеријуму и националном пореклу имамо развијену серију од које се само на нашој територији налази: римска, византијска, турска, разна наша остварења итд. Посебан критеријум представлю историјска функција старог објекта: успомена на неку значајну личност или на важан дога Вај. Најзад,