Анали Правног факултета у Београду

334

АНАЛЯ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пуњавања полова и уроВеном нагону за продужење врете, с једне стране и чшьениде да луди редовно умиру природном смрћу, с друге стране ретки случајеви у којима иза de cuius-a није остало ни природных ни вештачких Потомака. Због тога би изглед државе да наследи оставиоца, чак кад би круг законских наследника сузили само на потомке, били више него скромни. Најзад, група ко ja сачињава једну парентелу састављену од више генерација долази на наслеВе по одреВеном следореду. То важи и за парентелу десцендената у којој оставиочеви синови и кћери имају првенство над унуцима и дадим потомцима. Ако би се односни круг сузио на најмању могућу меру (на први степен сродства, на релацију родител деца), тиме се, услед дејства описаних околности, могуВност да наслеБе не припадне de cuius-овој деди не би много повеВала. Y прилог наше тезе говоре и резултати истраживања која смо обави/Ш. Овде je, меВутим, довољно да дамо слику сгања ствари у општини Чајетина у годинама 1966. и 1967. Од 114 случајева наследниди су били припадници првог наследног реда у 108 случајева, а од ових других наследници су били првостепени потомци у 106 случајева. Укупни биланс јесте, дакле, сто шест према осам у корист оставиочеве деде. Ако се има у виду укупност чшьеница ко je нису у складу са теоријом сужавања круга законских наследника ради ублажавања и одстрањивања мана установе наслеВа, ако се имају у виду остали приговори који се наведено ј теорији са разлогом могу упутити, може се заклучити да je она једна вештачка конструкција саткана од нити које губе вредност чим се у њихову суштину у&е. 6. Чиньенипа да се установа наслеВа налази у свим правима и да заузима место меВу установила првог реда из области имовинске сфере друштвених односа, поуздан je знак да иза ње стоји једна немала потреба у чијој бити стоји класни интерес. Она се, у нашем друштву поглавито, састоји у ономе што следи. Друштвена својина стоји у одређеном односу са личном својином. Ова друга омогућује њеном титулару да са добрима која су произлазница дела његовог рада расподаже на начин који зависи од његове воле и она, у случају његове смрти и непостојања последње наредбе воле, у првом реду прелази на иегову децу и брачног друга. Ту лежи основни покретачки мотив чињења напора за стицање што веће квалификације, повећања радиности, штедње и уопште рационалног газдовања, а у свему томе je садржан и друштвени интерес. APY ro > установа наслеВа позитивно угиче на односе измеБу чланова породине и блиских сродника уопште. Она има и ту племениту задаћу да материјално обскрби оставиочеву недораслу децу и супруга за привреВивање неспособног и економски недоволно снтуираног, а може да послужи и остварењу бројних сврха хуманитарног карактера. Треће, установа наслеВа има посебан значај за полопривредно становништво које није у радном односу. Коначно, ту je и узимање једног дела активе заоставштине од стране државе применом одговарајућих фискалних инструмената, а величина тог дела зависи од величине добара која остану након de cuius- ове смрти.

Ар

М. Курдули ja