Анали Правног факултета у Београду

333

КРУГ ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА И МАНЕ YCTAHOBE НАСЛЕБА

ходе, дед и баба са очеве стране и дед и баба са материке стране са својим потомством и дал>и преци из обе лозе били су његови законски наследницн. Уколико je, у конкретном случају, била реч о брачном другу. прецима и колатералима, имао je одређени значај састав заоставштине, с обзиром на то да ли je у питању тековина или старина и у оквиру ове друге да ли je она потицала од предака из очеве или материке лозе, али нас овај изглед ствари овде не интересује. Наше данашње право познаје доста широк круг законских наследника. Њега сачињавају: сви природни и правки сродшщи из силазне линије сродства (крвни и грађански првостепени потомци, синови и кћер« Потомака, синови и кћери другостепених Потомака итд.); оставиочев брачни друг, оставиочеви родители, деда и баба по оцу и деда и баба го мајци, прадеде и прабабе из очеве лозе и прадеде и прабабе из материке лозе, као и сви дали преци из обе лозе; оставиочева браћа и сестре који су роВени од истог оца и мајке од којих потиче и сам оставилац (germani), његова браћа и сестре само по оцу (consanqui nei), његова браћа и сестре само по мајци (uterini) и сви они његови колатерали који потичу од наведених сродника другог степена побочне линије сродства; непосредни потомци његових другостепених предака изузев његовог родитеља (стричеви, тетке и ујаци, били они роБена браћа или полубраВа односно рођене сестре или полусестре оставиочевих првостепених предака) и сви који од ових происходе независно од удатьености степена сродства са оствиоцем (првобратучед de cuius-a и њихови потомци ин инфинитум). Напоменимо, на крају, да питање основа позива на наслеВе државе као наследника остављамо по страни, пошто би његово разлагање изискивало простор далеко већи од оног који нам овде схоји на расположегьу. 5. Главно обележје поимања да се против рђавих страна установе наслеВа може успешно војевати путем сужавања круга законских наследника исползава се у томе што се смањењем тога круга наследника повећава могућност државе да она, као нека врста репрезентанта друштва, постане гитулар de cuius- ове заоставштине. Одмах ваља истаћи да у правој линији сродства неограничена удаљеност сродника посматрана по степенима сродства има практично теоријски карактер, јер ту господаре биолошки закони а они су подједнако присутни и кад има и кад нема ограничена односног круга у погледу сродника из ове линије тако да у реалности живи сродници једва постоје у неколико узастопних генерација. Осим тога, опште je правило депоновано и у домаћем и у упоредном праву да се сви припадници интестатског наслеђивања не позивају на наслеВе симултано, већ по одреВеном реду, пошто je цела скупина на основу извесних мерила подељена на уже скупине измеВу којих je инаугурисана строга хијерархија. Y тој ранговској скали прво место, са евентуално још неким блиским сродницима и брачним другом, заузимају у свим правима оставиочеви десценденти, што значи да припадници наредне парентеле долазе на наслеВе тек ако нико из најпривилегованије парентеле не постане наследник. Овде треба подвуђи да су захваљујући биолошкој потреби до-