Анали Правног факултета у Београду

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према Србијанском грађанском законику (пар. 138, 143. и 395. до 410) круг законских наследника образовао се од одреВених сродника из праве и побочне линије сродства и, под извесним условима, брачног друга. Ту, најпре, спадају сви они који као брачни потомци потичу од оставиоца, позакоњена деца коју je имао у виду параграф сто тридесет четврти и непосредни потомак по сродству заснованом на нравном послу код потпуне адопднје, а под извесним условима и код непотпуне адопције. Y назначени круг долазили су, уопште говорећи, и родители оставиочеви, његови побочни сродници са којима се налази у другом степену сродства (germani, consanguinei i uterini) и њихови потомци. Овде су, затим, спадали родители оставиочевог оца и потомство деде по оцу, отац оставиочевог деде (прадед) по оцу са својим потомством, отац дедовог оца (прапрадед) по оцу са својим потомством и отац прадедовог оца по деди (чукундед) из мушке лозе са својим потомством. Из женске лозе долазили су исти они прецп и побочни сродници као и у мушкој лози, тако да овде важи mutatis mutandis речено о сродницима из усходне и побочне линије сродства по оцу. Напокон, у круг законских наследника улазио je, под условом из параграфа 408, и преживели брачни друг. У Предоснови за грађански законик из 1934. године био je предвиђен доста широк круг законских наследника. Прву групу сачшьавали су како непосредни оставиочеви потомци по брачном пореклу (синови и кћери) тако и њихови посредни потомци (унуци и унуке, праунуци и праунуке и тако редом in infinitum), без обзира на то да ли су они роВени за живота оставиоца или након његове смрти. (пар. 723. до 726). Ту су долазила и небрачна деца која су позакоњена доцнијим браком својих родитела, а и деца из бракова који су проглашени за невалане бракове. И небрачно дете које je, на захтев свога оца, позакоњено милошћу владаоца, такође je улазило у групу интестатских наследника. Што се тиче ванбрачне деце чији je статус у погледу порекла остао непромењен, одлучујуће je било то ко се појавлује као оставилац: мајка односно нен сродник или пак отац односно његов сродник, будући да су ванбрачна деца у прва два случаја имала наследноправни положај брачне деце, док у друга два случаја уопште нису имала право на законско наслеБивање. Овде спадају и усвојена деца уколико се усвојилац појавлује као оставилац. Најзад, ту je био предвиБен и наджнвели супруг умрлог супруга. Другу групу сачињавали су: оставиочеви родители, оставиочева браћа и сестре и по оцу и по мајци и браћа и сестре само по оцу односно само по мајци и гьнхови потомци. Наредну групу сачшьавали су: оставиочеви дедови и бабе, деца ових са својим потомцима изузев оних који су ушли у две претходне трупе. Последњу групу сачшьавали су оставјочеви преци трећег степени сродства из обе лозе (прадедови и прабабе). Према војвоБанском наследном праву defunctus-ови првостепени десценденти (брачна деца, деца из путативног брака, деца позакоњена накнадннм браком или указом надлежног државног органа, усвојена деца и тзв. незаконита деца уколико je, у овом последнем случају, оставилац било лице женског пола) и дали потомци in infinitum, његов орачни друг, његови родители, његова браћа и сестре и они који од ових проис-