Анали Правног факултета у Београду

331

КРУГ ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА И МАНЕ YCTAHOBE НАСЛЕБА

ма неких совјетских република (Естонске, Украјинске, Грузинске и Азербајцанске, на пример) каже се да су усвојеници потпуно изједначени са усворточевим крвним сродницима, док je у граВанским кодексима неких других република остало отворено питање да ли усвојена деца могу наслеђивати усвојиочеве сроднике. Што се тиче другостепених колатерала оставиоца, сасвим je ирелевантно да ли они похичу од оба родителе од којих потиче и оставилац или су са оставиоцем сродни само преко једног родитеља, био он мушко или женског пола. По правима неких савезних република (Узбекистанске, на пример) у секундарну категорију законских наследника спадају и другостепени потомци оставиочевих родител>а (синовии, сестрићи и братићи односно синовице, сестричине и братичине de cuius-a). У последњу категорију неки граВански кодекси сврставају de cuius-ове браће и сестара децу која су неспособна за привреВивање и de cuius-ове другостепене претке. Најзад, у круг законских наследника улазе и такозванн могући законски наследници. То су лица ко ja je оставилац издржавао без обзира на то да ли су му она сродници или нису. А а нас се вшпе не захтева да издржавано лице живи у немаштини, односно да нема нужних средстава за живот, да би било законски наследник даваоца издржавања, пошто je довољно да му je оставилац давао материјална добра у обиму који се може узети као главки извор средстава за живот. Издржаваьье треба да je трајало бар годину дана. Осим тога, тражи се да je издржавано лице неспособно за рад (деца оставиочеве конкубине која су млађа од 16 година живота односно од 18 година уколико иду у школу, лица женског пола старија од 55 година живота и др.). Скупину законских наследника по ГраВанском законику МаВарске HP (нпр. 407. до 410) чине оставиочев брачни друг, оставиочеви сродници из праве линије сродства (силазне и узлазне) неограничено, његова браћа и сестре и иихово потомство све док га има, његови стричеви, тетке и ујаци и потомство ових оставиочевих трећестепених колатерала in infinitmn. Усвојеник je такоВе нетестаментални наследник и има наследноправни положај једнак ономе усвојиочеве природне деце. Уколико je, пак, усвојеник оставилац, усвојилац и његови сродници појављују се као законски наследници према одговарајућим правилима за законско наслеВивање (пар. 617. до 618. горе поменутог Законика). 4. Аустријски граВански законик одреВује ова лица као законске наследнике: покојникове (de cuius-ове) синове и кћери и све оне који потичу од покојникових првостепених Потомака, оца и мајку покојника, браћу и сестре покојника без обзира на квалитет сродства и све оне који од ових произилазе, иегове претке другог степена сродства из обе лозе, иегове стричеве, ујаке и тетке независно од тога да ли су они иеговом родитељу роБена браћа односно сестре или полубраћа односно полусестре по оцу или по мајци и иихово потомство in infinitum, претке треВег степена сродства и по мушкој и по женској лози (иих осам) (пар. 731. до 741), позакоиену децу на коју се односе параграфи 752. до 753, ванбрачну децу уколико je оставилац иихова мајка односно неки иен сродник, усвојену децу из параграфа 755. и, најзад, покојниковог супруга (пар. 757).