Анали Правног факултета у Београду

330

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

трећег стелена сродства са оставиоцем независно од тога којој лози приладају појављују као узуфруктуари (не дакле као власници) на оном делу заоставштине који би припао њиховим непосредним потомцима као оставиочевим прецима и онима који од ових потичу a који не спадају у скупину коју образују defunctus-ови родители са својим потомством и то у претпоставци да ови не достану наследници. Исто важи и за деду наведених предана (стричеве, тетке и ујаке defunctus-ових родитеља) уколико они не доживе тренутак престанка живота defunctus-a. Крут законских наследника у чехословачком праву сачињавају покојникова деца и дали потомци неограничено, његов супруг, ньегови родителей, његова браћа и сестре и лица која су са покојником живела у заједничком домаћинству бар годину дана пре његове смрти и која су из тога разлога водила бригу о заједничком домаћинству иди била својом исхраном за оставиоца везана (пар. 473. до 475. ГраВанског законика Чехословачке СР). По полском праву нетестаментални наследници су оставиочеви потомци (синови и кВери, унучад, праунучад, прапраунучад итд.), оставиочеви родители и оставиочева браћа и сестре са својим потомством као крвни сродници, усвојеник са својим потомством као граВански сроднили и, најзад, оставиочев брачни друг, (чланови 931. до 932, 934. и 936. до 937. ГраВанског законика НРП). Усвојење, у погледу његовог дејства на плану наследног права, може бити шире и уже. Y првом случају измеБу наследноправног положаја усвојеника и односног положаја оставиочевих природних синова и кћери нема разлике. Y другом случају а ту je реч о конституисању сродничких односа само на релацији усвојеник и његови потомци с једне стране и усвојилац с друге стране граВански потомци наслеВују усвојиоца исто онако како га наслеВују његова природна деца и њихови потомци. Занимљив je члан 938. по коме деда и баба de cuius-a, под условом да живе у беди и да не могу да добију потребна средства за издржавање од лица која су по закону дужна да их издржавају, могу тражити од наследника средства за живот у сразмери вредности наслеВене имовине и својих потреба. Наследник може удоволити овом захтеву и тако што ће подносиоцима захтева исплатити суму која пред-ставла 25 одето вредности иегове наследничке квоте. Y совјетском праву круг законских наследника није потпуно исти у свим републикама. То je последица респектоваиа одреВених околности (националних особености, традиција, породичне кохезије и сл.). Из прописа који су донети 1922. године види се да су законски наследници брачни друг, првостепени, другостепени и трећестепени потомци и лица која je оставилац издржавао. После II светског рата тај круг je пропшрен и он обухвата две категорије наследника, а у неким савезним републикама три категорије законских наследника. Он данас по правилу обухвата: децу, унуке и правнуке de cuius-a, његовог брачног друга, његове родителе и издржавана лица (примарна категорија), његову браВу и сестре и лица ко ja je он издржавао (секундарна категорија). За усвојену децу важи правило да заснивањем граБанског сродства посинак односно поВерка има према поочиму односно помајци наследно право идентично ономе које имају деца ггрема својим природним родителима. Y граВанским кодекси-