Анали Правног факултета у Београду

329

КРУГ ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА И МАНЕ УСТАНОВЕ НАСЛЕБА

зев оних који су адоптирани од друге особе и неемандиповани. Y наредну скупину долазе агнати који су наследници по ius civile и, потом, гентили у периоду постојања гентилске везе као подлоге за наслеђивање. Трећу скушшу сачињавали су крвни сродници који су се налазили изван круга претходних скупила, одреБени агнати који се тек у овој скупини појавд>ују и defunculus-ова мајка, при чему je било равнодушно да ли je или није била у in manu супруга. Крвно сродство се у овом погледу протезало до заклучно са шестим односно понекад седмим степеном сродства. Hajзад, у круг нетестаменталних наследника долазио je брачни друг из iustae nuptiae. И царско законодавство je увело низ новина на плану интестатског наследног права, али je и даље остало начело агнације и установа преторских класа, услед чега je током времена настало једно шаренило у коме су постојале осетне противречности, нејасности, разноликости и сл.,. тако да се наметнула потреба једне реформе која би нетестаменталном наслеђивању дала систематичност и друге атрибуте, с једне стране и уредила га тако да одговара захтевима времена, с друге стране. Taj завршни део интестатског римског наследног права представља Јустинијанова 118. новела из 543. године н.е. допуњена његовом 127. новелом донетом неколико година касније. Новела 118. узима крвно сродство као основиду законског наслеБивагьа. Начело когнације однело je, дакле, потпуну победу. Круг законских наследника по сто осамнаестој новели je онај који следи. Defunctus-OBH (a овај може бити како лиде мушког тако и лице женског пола) descendenti (потомци) укључујући ту и оне који су зачети а нерођени у тренутку престанка његовог живота. При томе je неважно у ком се степену сродства потомак налази са оставиоцем, коме полу припада, да ли je потомак по мушкој или женској лози и да ли се налази под очинском влашћу или не. Овде долазе и адоптирана деда. Defunctus-ови ascendenti (преци) и из очеве и из материке лозе и сви његови побочни сродници. И, најзад, defunctus-ов брачни друг. 3. Француско право одреБује да су оставиочева деда законски наследници, при чему je равнодушно jecy ли то деда из једног или више оставиочевих бракова. Њима су, у овом погледу, равна адоптирана деда. Ааљи потомци су такоБе законски наследници без обзира на удаљеност сродства са покојником као оставиоцем. Y наведени круг спадају и родители, деде и бабе, прадеде и прабабе и даљи преци, a такоБе и сви колатерали, укључујући ту и непотпуну браћу и сестре (сроднике по једном родитељу), заклучно са дванаестим степеном сродства у односу на оставиоца. И преживели супруг улази у круг законских наследника. Ykoahko нико од наведених лица не би постао наследник, а у претпоставци непостојања последње наредбе воле, заоставштина припада држави. По Швајцарском грађанском законику (арт. 457. до 460, 462. и 465) нетестаменталне наследнике сачињавају defunctus-ови непосредни потомци (брачни и граБански) са својим потомством (првостепеним, другостепеним и тако редом док их има), defunctus-ови сродници првог и другог степена сродства из усходне линије сродства са својим потомство и, напослетку, у одређеној алтернативи преживели супруг. Занимливо je да се преци из