Анали Правног факултета у Београду

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Разлагање и претресање установе наслеђа, a посебно њених слабости, представљало je баштину за настанак бројних теорија ко je су ишле за тим да дају одговор на питања из домена позитивних и негативних функција установе наслеВа. Једна од них иначе, доста распространена састоји се у томе да се лоте стране установе наслеВа могу уклони сужавањем круга законских наследника. Пре него што бисмо директно ушли у анализу наведеног схватања, потребно je изнети, макар у извесном броjy права из прошлости и садашгьости, круг законских наследника као једну друштвену појаву која je пропгла дугу еволуцију чији je главни смер кретања у правду сопственог сужавања, мада она посматрано и просторно и временски није иста у свим правима. Чак се може, ито y ј едком релативно кратком временском периоду и праву државе исте друштвено-економске формације, запазити феномен сужавагьа, а, потом, ширена круга нетестаменталних наследника. Такав je, на пример, случај са совјетским правом. 2. Развојна линија римског интестатског наслеВивања одликује се низом измена и допуна и оне се посебно огледају у поступном напуштагьу начела агнације и признавању начела когнације ко je je у Јустинијановом праву задобило генерални значај. Y закону од XII таблица (тач. 4) каже се да, ако неко умре без тестамента а нема свога наследника, иегову имовину добиће најближи агнат. Ако нема агната, имовину Be добити гентили. Круг законских наследника сачињавају: sui heredes, proximus agnatus i gentiles. Први су они који су у моменту смрти de cuius-a били непосредно под patmia potestas овога. Ту долазе првостепени потомци мушког пола из пуноважног брака, адоптирани првостепени потомци мушког пола, кћери, унуци од раније преминулог иди еманципованог сина, првостепени потомци мушког пола од наведених унука уколико ови последии нису у животу или су еманциповани, посмрчад која би била sui juris смрВу defun ctus-a да су о тог момента била одвојена од употребе своје матере, жена из брака са манусом и жене оставиочевих синова које су са овима биле у браку са манусом и у претпоставци испуњења одређених услова. Друга су остали агнати који су бњ\н предвиђени као интестатски наследшщи. Ту спадају: другостепени агнати defunctus-a, иегова мајка из манус брака, тре&естепени агнати (синовци и очева браВа тј. стричеви) итд. ТреВу трупу која je улазила у круг интестатских наследника сачииавали су defunctus-ови браственици (gentili). Вала напоменуги да наведена лица нису била наследшщи у пуном значају тог појма, али то питаие излази из оквира наше теме. Измене до којих je дошло током времена у социјалном животу наметале су и потребу потискиваиа агнатског сродства као подлоге интестатског наслеВивања и отвараиа пуха продирању когнатског сродства као чииенице на којој се базира законско наслеВиваие. Y томе je, на плану права, одлучујуВу улогу одиграо претор установом »bonorum possessio«, последица чета je пропшрење круга интестатских наследника jep je овај допуиен и неагнатским крвним сродницима. Претор je разврстао наследнике у четири скупине и измеБу њих установио следоред у позивању на наслеВе. Y прву скупину долазе defunctus-ова деца н даљи потомци изу-