Анали Правног факултета у Београду

341

САМОУПРАВЦЕ ПРАВОСУДИЕ УСТАНОВЕ И ЊИХОВА НАДЛЕЖНОСТ

смислу става 2. овог члана, решава надлежни привредни суд ако странке споразумно не изнесу спор на региавање пред унутрашњу арбитражу или ateo je статутом предузећа одрећено да и те спорове решава унутрашња арбитража (чл. 85 ст. 3). Одлука унутрашње арбитраже конечна je, ако статутом није друкчије предвиБено (чл. 85, сх. 4). Значи да после једне такве одлуке, по правилу, нема места дал>ем решавању по датој правној ствари. Може се само тужбом код надлежног суда тражити њен поништај. Осим тога, по нашем поменутом Основном закону о предузећима: одлука унутрашње арбитраже из става 3. члана 85. истог закона има снагу извршног наслова (чл. 85, ст. 5). За извршење на основу одлуке унутрахшье арбитраже надлежан je окружни привредни суд на чијем се подручју налази седиште извршеншеа. А на поступак извршења „ сходно се примењују одредбе чл. 71. Закона о привредним судовима” (чл. 85, ст. 6 пом. зак.)( 8 ). Y погледу разлога и поступка за поништај одлуке унутраппье арбитраже, по истом закону (чл. 85, ст. 7), сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку које се односе на поништај пресуда избраног суда. Те одредбе се тичу у ствари тужбе за поништај пресуде овога суда. Затим, значајно je да по истом закону (чл. 103а), ова унутраштьа арбитража решава и спорове у вези са закључењем и извршењем уговора између организација у саставу здруженог предузећа и измеВу здруженог предузећа и организација у саставу предузећа. При томе се пак примењују одредбе поменутог Закона које важе за предузеВа са самосталним оргашгзацијама —• правним лицима у њиховом саставу. Несумњиво je, према томе, да je унутраппьа арбитража један својеврсни и изразито самоуправни правосудии орган. То нам, поред осталог, такоВе показује и сам, законом предвиВени, начин одреВивања њенога састава односно начин именовања њених чланова. Наиме, по чл. 86. истог Закона; унутраппьа арбитража састоји се од шест чланова и председника. Два члана арбитраже именује раднички савет предузеВа, а по два члана именују органи управљања организација удруженог рада у предузеВу измеВу којих je настао спор. За решавање спорова измеВу предузеВа и организација удруженог рада у предузеВу у арбитражи именује три члана раднички савет предузеВа, а три члана организација удруженог рада у предузеВу која je у спору са предузеВем. Председника арбитраже споразумно именују чланови арбитраже, а ако се они не сложе, именује га председник окружног привредног суда. За председника и ч\анове арбитраже могу бити именована и лица која нису чланови радне заједнице предузеВа. Поступаге пред арбитражам урећује се статутом предузећа или посебним општим актом. Састав унутраппье арбитраже може се одредити и општим актом предузеВа. Иначе, као што се и из самог текста овде наведених законских одредаба види, унутраппьа арбитража о којој je овде реч није обавезан веВ факултативан орган за решавање поменутих спорова. Сматра се, пак: да се спорови из унутрашњих пословних односа не могу износити пред привред-

(8) О изворишним насловима и претпоставкама за извршење у нашој књизи. Основа изворишног поступка са стечајним поступком и принудном ликвндацијом предузећа, Скопље 1956, стр. 30 и след., с обзиром и на тамо наведену литературу. Друго издање ове наше књиге објављено je на македонском језику, Скопд>е, 1964.