Анали Правног факултета у Београду

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не или друге судове, па ни пред избране судове односно арбитраже, jep „делови” предузећа, ако нису правка лица, немају тзв. процесну односно страначку и парничну способнст. А то, конкретнее речено, значи: да такви „делови” предузећа односно организације удруженог рада у саставу предузећа, по одредбама нашег поменутог Закона о парничном поступку од 1956. године, не могу бити странке у поступку нити пак, могу самостално вршити радње у поступку. По овом нашем закону (чл. 71), странка у поступку може бити свако физичко и нравно лице, а посебним прописима одређује се ко може бити странка у поступку осим физичких и правних лица. МеВутим, извесне унутрашње организационе ј единице односно основне организације удруженог рада у саставу предузећа немају по закону својство правног лица. 2. За разлику од унутраппьих арбитража, наше мешовите арбитраже не врше судску функцију, већ je њихова делатност уистину друкчијег карактера. Тако, по нашем Основном закону о предузећима, при решавању колективних спорова насталих по статусним питањима између предузећа као целине и радне организације „дела” предузећа (издвајање јединица, укидање и спајање јединица и сл.), радна заједница „дела” предузећа, ако се не слаже са одлуком, може ставити захтев за посредовање мешовите арбитраже. Овај захтев може бити стављен „у року од 30 дана” од дана кад je радна заједница предузећа упозната са одлуком радничког савета. Но, раднички савет може и сам, пре доношена своје одлуке, траоюити мишљење мешовите арбитраже (чл. 87). Мешовита арбитража дакле у решавању поменутих и сличних колективних спорова не доноси одлуке, већ само посредује и даје своје мшиљење, и то по захтеву радне заједнице односно по тражењу радничког савета. Иначе, уколико се тиче њенога формирања, односно гьеног образована и састава, мешовиту арбитражу, по истом закону (чд. 88), образује председник окружног привредног суда на чијем je подручју седиште предузейа. По једног члана у мешовиту арбитражу именују: раднички савет предузейа, радна заједница односног „дела" предузейа, надлежни орган општине на чијој je територији седиште предузейа, општинско синдикално вейе, основна привредна комора и председник окружног привредног суда. Ако се, пак, „део” предузейа налази на територији друге општине, у мешовиту арбитражу именује једног члана и надлежни орган општине на чијој je територији „део” предузейа, у ком случају председник окружног привредног суда на чијем je подручју седиште предузейа именује још једног члана арбитраже. Мешовита арбитража има и председника, кога именује председник окружног привредног суда. Чланове мешовите арбитраже које он именује, и председника арбитраже, председник окружног суда именује из реда судија и судија поротника или других познатих стручњака. Y случају ако je мешовита арбитража заузела став различит од става изложеног у одлуци радничког савета, раднички савет, по истом закону (чл. 89), дужан je узети у разматрање став мешовите арбитраже и донети нову одлуку. Ако раднички савет остане при свом ранијем ставу, спор се износи на референдум. Но, пре доношена одлуке путем референдума, са ставом радничког савета предузейа и ставом односне организације удруженог рада у предузейу мора бити упозната радна заједница предузейа.