Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВНЕ ПРАВОСУДИЕ YCTAHOBE И ЊИХОВА НАДАЕЖНОСТ

343

Раднички савех предузећа и радна заједница организације удруженог рада у предузећу могу се споразумети да се не спроводи референдум него да одлуку донесе мешовиха арбихража. У хоме случају je одлука арбитраже коначна( 9 ). Иначе, узевши уопшхе, делахносх ових наших мешовихих арбихража подсећа нас унеколико и на делахносх и задахке наших мировних већа, о којима ћемо овде такоВе посебно говорихи. С обзнром на важносх и значај њихове делахносхи, пожељно je, мислимо, да ове наше арбихраже дођу, и пракхично, до већег изражаја. Y ход!е сдшслу, хребало би предузехи и одговарајуће законодавне мере. Имајући при хоме разуме се, возда на уму и познаху истину: да судови и правосуђе, заисха, нису подесан херен за коренихије и чесхе измене. 111. МИРОВНА BERA И ЊИХОВИ ЗАДАЦИ Као шхо смо видели, Усхавом СФРЈ од 1963. године предвиВена je, за расправљање меВусобних спорова грађана и организацща, и могућносх оснивања мировних већа и других установа. Иначе, мировна већа су у нас установлена раније, то јест Општим законом о стамбеним заједницама од 14. априла 1959. године (в. „Службени лист ФНРЈ”, бр. 16/59). После доношења Устава донет je Општи закон о мировним већима од 1967. године („Службени лист СФРЈ”, бр. 23/67) којим су непосредније и ближе одреВни задаци ове наше правосудие установе, као и њено оснивање, организациони састав и поступай. У складу пак, са општим начелима овог Закона, а сагласно одредбама чл. 119. и 120. Устава, донети су и одговарајући републички закони( 10 ). Но, даном ступања на снагу Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX до XLI („Службени лист СФРЈ”, бр. 29/71), савезни општи закони су престали да важе. И зато ћемо овде из садржине поменутог Општег закона о мировним већима приказати и навести само оно шхо je, по нашем мишљењу, са гледишта дате теме најинтересантније и најбитније, и шхо и даље, бар у научном и стручком погледу, има своју одреВену вредност и знача ј. Тако, по поменутом Општем закону, узевши уопшхе, делахносх наших мировних већа састоји ce: 1) у одговарајућем посредовању измећу граћана и 2) у давању савета заинтересованим странама односно страшсама у спору. Наиме, по томе Закону: мировна већа, као друштвени органи, посредују измеВу грађана ради споразумног отклањања спорова у њиховим меВусобним односима, и на тај начин доприносе развијању добрих односа међу њима. Осим тога, мировна већа посредују у свим спорним односима граВана, односно у споровима измеБу појединих чланова радне заједнице, осим у случајевима када су у питању захтеви којима они не могу слободно

(9) В. поближе о овим и другим арбитражами у нашој књизи брошури: Судскиот систем на СФРЈ, Правни факултет Постдипломски студии по грађанско право, Скопје, 1970, cip 4 и след.

(10) Иаломшьемо: да су одредбе ових чданова 119. и 120. Устава СФГЈ замењене односно допуњене уставним амандманима 16. и 31. тако да сада више не постоји ни она ранија подели наших савезних закона на потпуне, осяовне и допунске законе.