Анали Правног факултета у Београду

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

располагати према важећим прописима (в. чл. 1 пом. закона). Према томе, наша мировна већа у остваривању својих задатака не врше стварно судску односно правосудну функцију у правом или строгом смислу речи, већ je њихова делатност, по својој природи и суштини, више друштвено-превентивног и сличног карактера. Иначе, посебну пажњу, нарочито са гледшпта нашега будућег законодавства de lege ferenda, несумњиво заслужују и одредбе нашег поменутог Општег закона које ce тичу правног значаја и дејства споразума заинтересованих страна пред мировним већем о начину решења спорног односа. По тим одредбама, найме; ако странке траже, саставиће ce писмено о томе споразум, а тако закључени споразум пред мировним већем има знача ј вансудског поравнања (в. чл. 7 истог Закона). То у ствари значи: само вредност једнога пуноважно закљученог уговора, а не и знача] једиог извршног наслова (егзекуционог титулуса). Сматрамо, пак, да би поменутим вансудским поравнањем у нашем будућем законодавству требало признати и такав знача] ( 11 ). IV. КОНЛЧНА И ОПШТА ОПАЖАЊА И ЗАКЉУЧЦИ Узевши уопште, има стварно више чинилаца ш фактора који на jeдан или други качин и у већој или мањој мери угичу на развитак и изградњу нашег правосудног система и правосуђа. Неки од тих фактора су више економске и правке, а други претежно друштвене или политичке природе. Сви су они, пак, посредно или непосредно, у вези са нашим Уставом, а нарочито са познатим проширењем и јачањем њиме гарантованих слобода и права човека и грађанина и обезбеђења њихове заштите, као и са трајним јачањем правног положаја или правног статуса наших привредних и других радних организација и установа; а то стварно значи: са даљом изградњом и развитком нашег самоуправљања радничког и друштвеног. Под угицајем тога и таквог друштвеног односа самоуправног развоја и развитка, настају и разноврсни елементи, установе и појаве, који су углавном познати под заједничким и општим именом: подруштвљавање судаке функције односно подруштвљавање судства и правосућа. Са тиме je, пак, у вези и јачање идеје такозваног мировног судства, чија су мировна већа само један посебан или специфичан израз( 12 ). Такве и сличне појаве се, међугим, данас нарочито запажају и манифестују у области нашег граВанског правосуВа, и гьему непосредно одговарајућег граВанског права материјалног и процесног. То je, без сумње, у основи оправдано и разумљнво, када се има у виду чшьеница; да су и основни и главки принщши нашега дананпьег граВанског права и нашег самоуправљања, па и

(li) В. о мировним већима поближе у нашој књизи. Основи на грабанската судсха постапка. Парична постапха, Скопје, 1968, стр. 37 и след., с обзиром и на тамо наведену литературу. (12) В. наш рад. Поопштествување на граЬанско процесно право и правосудство н стварна надлежност на судозите, Правни Факултет Постдипломски студии по граЬанско право, Скопје, 1971, с обзиром и на тамо наведену литературу.