Анали Правног факултета у Београду

345

САМОУПРАВНЕ ПРАВОСУДИЕ УСТАЯОВЕ И ЊИХОВА НАДЛЕЖНОСТ

њихови методи регулисања, такође углавном истоветни или бар у многоме слични. А то су принципи односно методи слободног међусобног догова* рања и споразумевања, у пуној једнакости и равноправности свих учесника. Иначе, таквом развоју и развитку нашег судства и правосуђа без сумње je својим дејством много допринела и позната наша уставна одредба, која се непосредно и посебно тиче друштвеног и правног положаја или статуса наших судова. Мислимо управо на одредбу нашег Устава по којој; „Судску функцију ерше судови као самостални органа друштвене заједнице” (чл. 74, ст. 2). И то значи: да су и наши судови првенствено друштвенн а не државни органи, које разликовање има данас, стварно, један велики идејно-научни и друштвено-политички значај( 13 ). Y вези са тим, данас се такође поставља и питање једне нове или, тачније речено, адекватније и бол>е под еле судске надлежности. При томе се, пак, истиче и потреба извесног растерећења наших судова, да би им се тако дружила могућност једнога, што ефикаснијег, то ј ест успешнијег и бржег вршења њихове правосудие дужности, односно функције. А улога и помоћ избраних судова и абритража, па и мировних већа, могла би, несумњиво, и у томе погледу бити веома корисна, управо драгоцена. Постоји,. найме, један низ правних ствари и послова односно спорова за које су сада стварно надлежни наши судови, a чије би решавање и расправљање могло, са разлогом, да буде пренето на ове наше самоуправне правосудие установе.

Ар

Адам П. Лазаревић

РЕЗЮМЕ Самоуправляющиеся учреждения правосудия и их компетенция Речь здесь идет главным образом о компетенции и функциях третейских судов, арбитража и примирительных коллегий. Па основании соответствующих правил и начал Конституции СФРЮ дается краткое изложение положения и роли указанных учреждений в существующей системе правосудия нашей страны. Вначале говорится о третейских судах и арбитраже и об их существующих главных формах. При этом автор особо останавливается неарбитраже в хозяйстве и на его компетенции: ведомственный арбитраж и смешанный арбитраж. Далее вкратце приводятся задачи примирительных коллегий. На них автор не задерживается много ввиду того, что после принятия Дополнений к Конституции потерял свою силу Общий закон о примирительных коллегиях 1967 г. вместе с другими нашими союзными общими законами.

(is) Интересантна je, y вези са тим, и дискусија о правосуђу и судству Kojy je организовала 21. децембра 1570. године 11. јануара 1971. године редакција Трећег ирограма Радио' Београда. Уводну реч дао je академик проф. др Милан Бартош садржина ове дискусије објављена je у књизи: ПравосуЬе у републикама и федерацији, Трећи програм Радио Београд.