Анали Правног факултета у Београду

ОБИЧАЈНО ПРАВО У ОБЛАСТИ СТАРЕ РАШКЕ

Многи наши испитивачи села проучавали су и правке обичаје. Ja сам, бавећп се географским и етничким нспитивањима забележио неколико старих правних обичаја у области старе Рашке, који су нестали или брзо исчезавају. Неколико таквих обичаја износим овде као скроман прилог ранијем и будућем раду на овом послу. Као у црногорским брдима тако и у областима негдашње старе Рашке (Потарје, Полимље, долина Ибра и Пештерско-сјеничка висораван) сачувани су и до данас неки стари правни обичаји који се помшьу и у познатом Законику цара Стефана Душана. То није чудно ако се узме у обзир географски положај и историјска улога ових области. Као првобитно стзедиште српске државе, стара Рашка ће постати у доба турске владавине миграционо предсобле у кретању становништва, најпре са југоистока према северозападу, a доцније према североистоку и југоистоку. Краће речено, одавде се оно под притиском Турака померзло према брдима и Херцеговини, а отуда после намножавања у облает Рашке и преко ове у Шумадију, Поморавле и Косово. Миграхшјама су пренашани и обичаји из једне у другу облает. Једни су обичаји доношени а други примани. Због тога су у црногорским брдима и старој Рашкој очувани и најстарији облици оби чајног права. Сретен Вукосављевић, вредни и валани испитивач сељачког друштва, проучио je многе народне регуле. Ja ћу се у овом кратком чланку задржати само на оним правним обичајима који нису довољно испитивани. Поћи ћемо од села као основне и главке самоуправно јединице, јер се готово све правке регуле дешавају у оквиру једног сеоског насел>а. Због тога и границе села морају бити добро одре Вене. Где год постоје природни услови село je мала географска целина. Y брдовитим крајевима село je у сливу једне мање реке или већег потока; граница води развођем или растоком, „куда кам вала на једну или другу страну". И у равни се за границу тражио неки постојани предмет. Одступања од природних граница може бити само ако je неко из суседног села крчењем добио право или се село због неких кривица одрекло граничног дела свога хатара. Чак ни куповином земле у граничном простору не може се променити сеоска меВа. Због ремећења односа нерадо се прима и доселеник из другог села. У неким случајевима новонаселенику се не предаје оно што je опште-сеоско или братственичко (комуница и планина и ред у воденици). Ако се може и ово продати, у уговору се наглашава: „Продајем ти све своје у селу; землу, и шуму, и воду, и камен и под каменом змију”.