Анали Правног факултета у Београду

Четврто, нови институционални облици настајања обичајних правних правила заједничком сагласношћу у одлукама меВународних организација пт лг, рттарян-я Iобичаlних правила унутраппьег права меВународн)lх—оргянгтзапп|аУ кш’а су, у неким случајевима представдала ае facto ревизију основног меВународног уговора (у УН, на прикер). Цдлуке ме- 1 Вуйародних органгоанија, посеЬно декларации о начелима међународног права, могу да представљају доказ настајања, међустепен или коначан доказ постојања обичајних правила, односно фазу у процесу регулисања одређених међународних односа правилима меВународног уговорног права. У том међународном законодавном процесу настају и одреВени, институционализацији меВународног права својствени и особени начини одлучивања. То je посебно не само напуштање једногласности него и примена усаглашавања (consensus) ( 49 ). Y доктрини има мишљења ног обичашог права нису поголан извоп за УпеБење олноса новог меВуттрявр| 11 гараин,р ,| _и .■блягосташа" и да се меВуняродни олноги ове врсте мога_пе.шдисати само гшавилима меВународног уговорног права( 50 ). МеВутим, пракса неких помоћннх органа УН и нарочито ћује на закључак да je то мишљење за дискусију. Усаглашавање, поготову у УНЦТАД-у, јавлза се као поступай начин настајања и уобличавања обичајноправних правила у одговарајућим подручјима меВународних економских односа. Пето, прганизатшја. у целини посмахраио 7 _врло су тзазнолпке И. имају различит» прявно дејство. Њихов дијапазон je широк, почев од одлука коте су препоруке и све до обавезних одлука у унутпатгтгьем гтаву односно одлука са реглементапним AeicTBOMIžTU- Има одлука ко je су извор*lшШтет~шш регионалног меВунатюлнпг обичај.ног правя, длиог.но које утичу или институпионадыимпутем доприносе стварању правила ме.ћАшаподног уговппног правя. V том светлу сагледано, не чини се оправдании одлуке меВународних организација квалификовати као „споредан” извор меВународног права (Бартош), измеВу осталог и зато што овај израз није довољно појмовно одре Вен. Има одлука меВународних организација које, у процесу меВународног одлучивања и легисдације, сигурно не врше функцију помоћних формалних извора меВународног права у смнслу одредаба чл. 38. Статута МСП, тј. нису „помоћно средство за утврБивање правних правила”. Напротив, те одлуке остварују интегрирајућу функцију у односу на главяе формалне изворе меВународног права, или доприносе правном уобличавању појединих формалних извора: меВународног уговорног и обичајног права, односно начела меВународног права и општих правних начела. Све ово упу-

(49) Поближе: Jenks, Unanimity , the. Veto, Weighted Voting, Special and Simple Majorities and Consensus as Modes of Decision in International Organisations, Cambridge, 1965; Lacharrière, Consensus et Nations Unies, AFDI 1968; Димигријевић РачиЬ, цкт. де\о у бел. 17, стр. 185—186.

(50) Вид.: Friedmonn , General Course in Public International Law. RCADI, t. 127 (1969/11), cip. 181. и сл., а нарочито стр, 136—137.

(si) За разне систематизации одлука међународних организација вид,: Monaco, Cours général de droit international public, RCADI, t. 125 (1968/III), стр. 190—198 и тамо наведена литература; Димитријевић Рачић, цит. дело у бел. 17, стр. 142—158.

381

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОДЛУКА МЕБУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ А