Анали Правног факултета у Београду

380

ДНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њу заслужу] е изучавање теоријско-правних обележја и праксе одлучивања у међународним организацијама. Аруго, у доктрини je било спорно да ли политики органи меБународних организадија могу урпште да доносе одлуке коте имају правно дет. ство, пои чему су се нарочито имале у виду резолушле Генералне скупштцне YH о политичким хштањима и где се заступало глелитттте. да су тсТ одлуке ко је имају само гички Јзбележје и дејство. Пракса меВународних .организхција и посебно YH прказује да политички чгшилац несумњиво утиче на одлунивање у гьиховим политичким оргятгия чярпчито—у—¥Н. Са друге стране, међутим, начела и друга правила основних меВународних уговора, поступци и начини, одлучивања који су правый по методу и спољном појавном облику исто тако утичу на процес политичког одлучивања у меВународним организацијама. Ово из разлога што je институционализацијом створен нов општи правый оквир - политичког одлучивања у меВународним организацијама, који особеним правним начинима и поступцима дејствује на стварање и развој правила позитивног меБународног права. То одлучивагье уј.д.Учујс у одреВеним ‘случајевима, што je потврВено праксом савремених меВународних организација, чак и оствяпиваае законодавних функција~у меВунярплнпггрявнпм ттпгдтгту у учрэсраш№вм-ттрш*у--меВународне. организаттије. Према томе, не изгледа оправдано, полазећи од идеје супротстављања .политике” и „права” и њихове испреплетаности код одлучивања у политичким органима меВународних организација, адриорно порицати правка обележта. иелствои послелиде таквог оллучивагьа и утшШ~права на~политичко оллучивагье у уге.ћлунарплној пргаттизяттиш. уклдтчујући и одлуке Koie имају обележје препорука. То посебно важи за резолуције Генералне скупштине YH о политичким питањима. \ Треће, институционализација меВународног права довела je до успосхављања нових општих правних оквира и начина стварања правила, меБународном обича]нШГ~ираву. Y дшВунареднозг~Тфаву~сВsдо оснивања УНГ^пещцализовашгх~установа— YH, бројних нових универзалних и регионалних, општих и специјализованих меВународних организација, правила меВународног обичајног права традиционално су настајала и развијала се у индивидуалном општењу држава. То општење обележавало je поступно и редовно дуготрајно испољавање нарочито субјективног конститутивТюг елемента обичајног правног правила (општа прайса и правно уверење о обавезности правила). Y савременом међународном праву у оквиру меВународних организации а’ стварање и развЯшьё правила меВународног обичајног права у оба и.ихова конститутттвна—елементя je олакшано и убрзано кроз нове институционалне оквире остваривања процеса меВународне легислације, што се, одражава и на утврВивања постојања овог или оног правила обичајног права( 48 ).

(48) ~Т савременој ери високо развијене технике комуникација и информација, на„Toptbe обпчаја путем меЬународних организацлја je знатно олакшано и убрзано; утврђивање обичаја не захтева впше од једне генерације или, чак, далеко мање од тога . . . п (суди ja Танака у спору о Југозападној Африци ICJ. Reports 1966, стр. 291).