Анали Правног факултета у Београду

379

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОДЛУКА МЕВУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ

правно дејство препоруке надлежног органа YH у стварности остварује неформалним саветовањима и заједничком акцијом YH и специјализованих установа YH. На тај начин се ефикасно осигурава неформалним законодавним поступком у процесу одлучивања, примена необавезних одлука једне органнзације од стране друге организације( 47 ). Имајући у виду ограничен предмет овог рада дпвгуьно je напоменути да закључивање меВународних уговора под окриљем меВународних органпзашпа. билону оквиру делапнОсш надлежног 'органа било на од њих сазваним конференцијама, предстгузља значајан потавни облик институциОјкалцзације саврејМеног меВунаподног права и важан правни чинилац његове коАиФикапије и прогресивнопсразвпја. Opaj начин одлучивања и меВународне легислације одвија се по посебним правилима и реглеманима унутрашњег права међународне организације, укључујући и правила о већинском гласању на конференцијама сазваним под окриљем међународне организације. МеВутнм, у крајњој анализи, правила међународног права стварају ce y овом случају сагласношћу држава, на основу од раније опште прихваћених и уобичајених правила међународног утоворног права. На овим конференцијама утврђени текстови меВународног уговора ступају на снагу сагласно њиховим одредбама, при чему ратификација или други начин прихватања чини битан елеменат њихове правке обавезности и дејства. Другим речима, овде je реч суштински о традиционалном и уобичајеном процесу утврВивања, настајања или измене правила позитивног међународног права на основу формалноправног испољавања правностваралачке способности држава као субјеката меВународног права у меВународном уговорном праву, али уз особености које су производ институционализације меВународноправног поретка. 9. Претходна излагања била -су ограничена на приказ неких основних и одабраних питана правног дејства одлука међународних__ррганизација. Отуда се и ова закључна разматрања сЩдёНгаГсвега неколико елементарних констатација. Прво, институционализација савременог међународног права довела je до стварања нових-хгоавних основа и ошптих правних оквира, као и уста ; D enor организацирног уређења организациЈама, у пореВењу са међународним правом до 1914. године. Институцнонализацијом се поступно успостављају и развијају нови начини настатања позитивног меВлтяролнпг путем већинског су од ва жносйкапква општу теорију извора у меганизација, њихова улога у регулисању и развоју меВународних односа после другог светског рата, чак и када упечатљиво изражавају антагонизме данашњег света, повећавају и меВународноправни значај и утицај њихових одлука у политичким, економским и другим подручјима уре Вења савремених меВународних односа. И у том светлу сагледано, посебну паж-

(47) То je био случај 1946. године у шпанском питању, а у најновије време са примером резолуције Генералне сктоштине о признању законитих права HP Кине и искључењу Тајвана из YH и специјализованих установа YH.