Анали Правног факултета у Београду

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(XXV) 1970 „Аекларација о начелима меВународног права о пријатељским ■односима и сарадњи међу државама у сагласности са Повељом YH”)( 42 )Y овом, y основи међународном законодавном процесу, могу да постоје разлике у ставовима држава о правном домашају резолуције и тумачењу релевантних одредаба Повеље YH( 43 ). Битно je, меБутим, да се оваквом врстом одлука на особен начин, својствен међународном праву, развија процес легислације не само YH него и шире, имајући у виду универзалну функцију и дејство начела Повеље у савременом меБународном праву. Резолуције Генералне скушптине могу, даље, да буду чинилац у процесу стварања правила општег меВународног обичајног права, у неким случаjSSiÏMa и ако се посебно има у виду објективни конститутивни елеменат меВународног обичајног правила. То je био случај са резолуцијом Генералне скушптине 172 l (Xvi) Г962, ко ja je садржапала два фундаментална начела меВународног космичког права, ко ja су .касније конкретно формулисана у Уговору о миролюбивом коришћењу космоса од 1967. годинеС 44 ). Најзад, пракса Генералне скушптине потврдила je предвиБања са конференхдаје у Сан Франциску и она je, као и други политички органи YH, у текућој делатности организације тумачила релевантне одредбе Повеље, развита ля уш/тряш_п.е, првенствено обичащо право УН, иТпГТПнешгм-случајевима врло екг.тен.чивцо примени,! тумачења у гдртлу ттттл,р-ня тт напала УЫ—йт-гтрИрИ powers) Y примени одредаба ИовељеУНС 45 ). Посебан случај представљају оллукеУгаллежногоргяпа мећунаролиУ оргадизације који je по одредбама основног меВународног уговора _пвлятпЂен да дшГесе ди, када je та одлука формулисана тако да се из ње не види да ли je реч_ о или г,Дрдп->ттг.ј Труда овлашћења има Савет безбедности по одредбама Главе VII Пове*д>е YBL У правей применеТЗваквшподдолази до прлитичког и правног спора о домашају и правил ј обявелности овакве одлуке( 4Т )..-Има случајева, опет, кади се ефЭктивно

(42) Вид.: Parry, The Sources and Evidences of International Law, Manchester, 1965, •cip. 22; Шаховић, Кодификација правних принципа коегзистенције и развој савременог међународног права, Кодификација принцхша лшрољубиве и активна коегзистенције, Збирка радона, Београд, 1969, стр. 11. и сл.

(43) На пример: за представника Венецуеле резолуција 2625 (XXV) 1970. може се ..легитивчо сматрати као временски последње и нај акту-елни ј е исиољаваље домашаја и тул!ачсња Повеые YH и њених начела”, која се ~ауторитативно сматрају аутекгичшсм прннцинима jus cogens", док je представшие САД истицао да у овој декларадпји Генералне скупштине формулисана начела нпсу jus cogens. Вид. извештај V заседања Специјалног комитета YH од 1970. године, пар. 109. и 123.

(44) Прво je начело да меЕунаролнп nuanci, укључујући и начела Пове.ъе je начело' слободе истранщщтва и кошгшћења у (45) На пример: резолуција Генерал не скупштине „Уједињени за мир" од 1950. године

-и резолуције у вези са мирољубивим операцијама YH. Њихово правно дејство и примена у пракси су очигледни, и поред озбиљнич спорова и размнмоилажења у ставовима држава я доктрини. Систематски обрађује правно дејство одлука политичких органа YH: Higins, " The Development of International Law through the Political Organs of the United Nations, London New York Toronto, 1963; Higgins, цит. дело у бел. 6, passim.

(46) Изразит пример je резолуција Савета безбедности од 22. XI 1967. поводом напада Израела на неке арапске земље. Текст: Ао к У^ ент С 8247.