Анали Правног факултета у Београду

386

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

венција у свакој прилици (ЧЛ. 1). Тиме je усвојено начело међународног права „pacta sunt servanda”. Аруго, сва лица заштићена овим конвенцијама налазе се у власти непријатељске силе а не у власти њених органа у чијим рукама се налазе. Због тога ће ова сила и бити одговорна за њих независно од личне одговорности ко ja постоји за њене органе. Зато, ниједна страна уговорница се не може ослободнти одговорности, нити може да ослободи другу страну уговорницу одговорности коју на себе преузима због извршених тешких повреда Женевске конвенције. Треће, лица која уживају заштиту ових конвенција неће моћи ни у ком случају, ни делимично ни у целини, да се одрекну права која су им гарантована Женевским конвенцијама, као и специјалним споразумима, уколико су стране у сукобу такве закључили по неком питању. Ови посебни споразуми, меВутим, не могу ни у ком случају погоршати положа ј заштићених лица који je гарантован Женевским конвенцијама. Ове одредбе су свакако усвојене зато, јер лица која се налазе у рукама непријатела за време рата, нису слободна, те би под притиском могла да се откажу заштите која им je гарантована. На овај начин предупреВују се стране у сукобу да не траже и не покушавају, евентуално, да изнуде отказ од стране заштићених лица, јер унапред треба да знају да тај отказ неће имати никакве важности. Све мере које имају за циљ да се обезбеди правилна примена закона и обичаја о заштити човека у оружаном сукобу, с обзиром на начин и време када се имају предузети, могу се поделити у две групе: у прву групу спадају мере које су стране уговорнице Женевских конвенција дужне да предузму за време мира, док се друге имају примењивати од почетка па до краја оружаног сукоба. Тако, државе уговорнице обавезне су да законодавним путем пропишу кривичноправне санкције против лица која би извршила или издала нареВење да се изврши која од тешких повреда међународних закона и обичаја. Оне су, истовремено, дужне да предузму мере у цил>у упознавања цивилног становништва и припадника својих оружаних снага са одредбама Женевских конвенција. Државе уговорнице, надале, су обавезне да у случају оружаног сукоба одмах почну да примењују Женевске конвенције и друга ратна правила, као и да омогуће силама заштитницама да врше надзор над овом применом. јер, jeдан од основних недостатака меВународних ратних правила, па и осталих правила меБународног права уопште, јесте у томе што се тешко може у потпуности осигурати њихова примена. Y савременим условима, њихова примена joui увек у многоме завися од самих држава, чланица меВународне заједнице. Члан 50. прве и члан 51. друге Женевске конвенције као тешке повреде њихових одредаба наводе следећа кривична дела, извршена протип лица или добара: хотимично убиство, мучење или нечовечно поступање, биолошки експерименти, намерно проузроковање великих патњи или наношење озбиљних повреда телу или здравлу и уништење или присвајање имовине. За ово последње кривично дело предвиВен je услов да није оправдано војним потребама и да je извршено у великим размерама и на недозволен и самоволан начин. Према томе, прва и друга Женевска