Анали Правног факултета у Београду

ДРЖАВА И ОПШТИ ИНТЕРЕС Y МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ

Под утицајем бројних чинилаца људско друштво се од свог настанка непрестано мења. Те промене ухичу на усхаљена друшхвена схвахања, али не непосредно и одмах, пошхо се људска свесх релахивно споро прилагоВава новим реалносхима, и по правилу у новим друшхвеним условима још увек владају социјална, морална па и правка правила схворена у друто време, под другим околностима и за друге прилике. Одре Вене вредности, које су из објективних разлога друштвене потребе биле врло дуго заштићене и сматране неприкосновеним, па и вечитим, споро и тешко уступају место новим вредностима, пре свега, вероватно, због тога што се човек с муком ослобађа схватања наслеђених из прошлости, нарочито ако су она била идеје водиље низа прошлих генерација. Ова законитост важи, изгледа, за сваку друштвену трупу, од микро до макро заједнице, па и за ону најширу —■ меВународно друштво. Jep, међународна заједница, иако на глобалном плану, одражава исте оне характеристике својствене и најмањој људској скупини. И она je, у след, до душе, специфичних фактора социјалне, економске, политичке и друге природе, подложка непрекилним_ппоме.ня ма- Под њиховим утицајем мења се и меВународно право, као скуп правила који регулише односе у тој заједници, Но оно управо из разлога на које je горе указано прати ове промене са стапошпим Стиарано постеиеио. од тренутка када се у међународном друштву, осетила потреба да се путем норми утврде односи меВу његовим члановима, меВународно право je, по природи ствари, вршило функцију „спољног државног права”. Ово зато, што je, у часу када су се почели назирати први обриси једног меВународноправног поретка, начело апсолутне суверености држава било владајуће и неоспорно и, ако се тако може рећи, представљало угаони камен који je служио као основ на коме je меВународно право требало да почива. И, заиста, оно се врло душ времена развијало у том правду регулишући односе измеВу суверених субјеката што je значило: у меВусобним односима потпуно независних и који су саобраћали у условима где je сфера примене меВународног права била релативно мала и оштро оделена од оне у којој je држава, унутар својих граница, деловала савршено слободно примењујући своје унутрашње право према властитим потребама и нахоВењу. V таквој ситуацији једна од најважнишх функиија меВународног права, ако не и најважнија, била je заштита државе, њених права и интереса, која je ишла тако далеко да јб"£вака држава била власыа, баш по меВународном праву, да оружја увек када cv, по п.е-.