Анали Правног факултета у Београду

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ној субјективној оцени, таква права и интересы били доведени у питање. На једној замишљеној екали вредности у свести меБународне заједнице даштита државе, као јединег субјекта гА щшсгШом врху. \ Овакво схватање, стварано и неговано столећима, у суштини се одржало и до наших дана. Наиме, коликогод сви прихватали да се сама меБународна заједница битно преобразила и да je меБународно право данас неупоредиво развијенији систем од онога што je оно представлзало у освит новог доба, када су Вестфалским миром 1648. ударани његови темељи, заштита националне заједнице отеловљене у држави остала je у свести људи као једна од најзначајнијих, битних вредности које меБународно право треба да штити и чију заштиту меБународна организована заједница мора да гарантује својим ауторитетом. Baita додати: без обзира шта се догодило и колико се услови и околности разликовали у сваком конкретном случају када та вредност стицајем догаБаја буде угрожена. Да су се односи, распоред снага па и сама структура меБународне заједнице до те мере преобразили те пружају потпуно другу слику од оне ко ja je постојала пре четврт века, очигледно je. Knaj другог светског_ рата рмогуБио je мењање социјалне структуре .меБународне заједншде_ ко ja je, одједнообразног света у коме су суверено владали капиталистички друштвени односи, постала _друштво у коме равноправно коегзистнрају два друштвена система капиталистички и социјалистички. Фенодкн /уекилинизацијс омигућио je стотинама милибна "људи да се ослободе колонијалних или других облика зависности и образују десетйне независних држава. Те нове чланице меБународног друштва, било да се ради о потпуно новим субјектима или пак о земљама које су, променом друштвеног система, прихватила и нову филозофнју и погледе на свет, допринеле су бржем преображају меБународног права и одступању од његовнх класичних норми. Утицај који је.на тај процес изазвао изузетан науке и технике, у ствари нова -.технолотттка педплттјд” .ттп много чему интензивнија и снажнија од оне која се одиграла у XVIII веку, остаје тек да се истражи. Изван сваке je сумње, дакле, да je меБународно право друге половине ека КВаЛИТаТИВНО раЗЛИЧИТО ОД пипга угујр тптшп тюн схо-голина рашПе. вбБ и од ИБава које je било прихваћено_у_воемешдатепосредно после првог светског рата, када се приступило ствапагьу— opra Тгггзовтгпс мсБунаредяе заједницр. Yc/СЕд нужне и све јаче меБузависности држава начело суверености je до те мере сужено да je данас тешко утврдити и ограничити његову садржину. Сфера' примене меБународног права се зиачајно проширила и у различитим обАастима друштвене активности она се у тој мери преплиће са сферой примене унутрашњег права да je скоро немогуће установити где почшье » domaine réservé«, тај сада тако ограничены простор у коме држава још ушек може да суверено регулпше односе не излажући се опасности да на себе навуче меБународну одговорност. Аржаве више нису i едини, a још мање.исклушши-еубјскти -меБу народног права, а оно je опет о давно, функционално, престало да буде само „сполэно државно право”. Кад je реч о просторној примени, меЬу-