Анали Правног факултета у Београду

413

ДРЖАВА И ОПШТИ ИНТЕРЕС Y МЕБУНАРОДНОМ ПРАВУ

народно право je изашло из на и оно данас обухвата читав глобус, дошто су збрисане разлике измеБУ~ш-твидизпвяшт-У' и иje стављен ван закона. Од тако рећи природног, односно инхерентног прана-свяКs”аржаве да га започне и води да би обезбедила оно што сматра својим животным интересима/ рат je проглашен међународним злочином, и сама примена силе, па и претња да ће~~sш=Г Оити употреољена недопус г тиви су према савременим правним схватањима. РоБени су нови правки институти и ПOIМОВИ, попут, рецимо, безбедностщ, — за ко je се везују читави подсистеми нових норми, а оадоаБена су~и надела меБунялодног плава. Дрсим тога, човек, појединац, до потхгуно заклоњен на меБународном плану државом чији je био поданик и ко ja се увек супституисала у његово име, било да заштити ньегове интересе, било да преузме на себё'одговорност за ньегове акте, почео je правно да бив а савим другачије схваћен. На различитям~поА>има у складу~са нови!Д”рёалнoйтlма7меЬунароАНО право je постелено почело да признаје субјективитет појединца, и то не само као носиоца меБународноправне заштйте иди непосредне одговорности, већд као активног чиниоца удруженог у ширу, иако правно неорганизовану људску грунту народ. Прихватанье начела равноправности и самоопредел>ен>а народа као правые категорије која je у данашње доба чврсто уткана у кодекс норми меБународног права, представља, можда, најреволуционарније одступање од класичног меБународног права, према коме je народ само кроз организовану државу, која испуњава све правке услове да носи тај атрибут, могао оствариватй одреБена права у меБународним односима. Ипак, и ове и низ других промена које су преобразиле меБународно право нису, меБутим, битно поколебале концепт да држава—јее-тс и’остаје, не до душе искључиви, алй зато најважнији субјект меБунаподног права кош ужива неоспорну и најјачу~т7Гттнту '''вягв je схватање, уосталом, наизглед потврБено и Повељом Уједињених нација која, прогласивши општу забрану претње силом или употребе силе у меБународним од-, носима (чл. 2, ст. 4), наглашава како се забрана у првом реду односи на ону силу која би угрожавала „територијални интегритеТ или политичку кезависност”- било које државе. Y време Конференције у Сан Франциску оваква заштита држава, схваћена безусловно и апсолутно, била je и на праву заснована. Ово правило, подишуто, могло би се рећи, на степей догме, није црпло своју снагу само из општег правног убеБења држава, већ и из ньиховог генералног става, и_односа, према'вредности која се њиме штити, a који je превазилазио правые оквире и заснивао се на много ширим етичким и моралним осећањима и убеБењима наслеБеним из прошлости. И, бесумње, на чврстој потреби сваке државе да се као јединка заштити, ако икада доБе у ситуацију да њена територијална целовитост или постојећи систем власти буДУдловедени у питаше. Овакав однос заснован на ванправним категоријама и опшТим вредностима остао je код држава и данас, мислимо, исти, али je развој права постелено окрњио безусловни и апсолутни концепт заштйте држава, Тај развој, на чије je основне карактеристике горе указано и који се, треба рећи, претежно одвијао у току последње четвртшге столећа које нас дели од Конференције