Анали Правног факултета у Београду
40
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
налисти познате, тако ина односну литературу( 4 ). Уосталом, у питању су само мисли пренијете на папир, мисли које смо већ више пута врло штуро објелоданили и које ће и након овога написа захтијевати потању обраду, мисли које нас воде у правду установљавања мање-више стално присутне тенденције код уре Вења режима неких објеката међународног права. Не постављамо си, дакле, барем не на овом мјесту, питања и, према томе, не тражимо одговоре осим одговора на питање о исправности наше поставке него желнмо указати на то, како се одређени токови у односима меВу државама у данашњој међународној заједници одражавају на међународно право. При томе, будући да je ријеч о правном поретку објеката, нужна je join једна напомена: познато je, колики број правних норми, садржаних у различитим изворима, чини цјелину, коју називамо правним поретком или режимом; наша ће пажња, међутим, бита усредоточена само на оне, које нам изгледају најрелевантније за стварање оцјене и доношење заюъучка у оквиру предмета овога рада. Готово да нема питања меВународних односа и међународног права, које се, у крајњој линији, не би могло свести на проблеме везане уз појам суверености. Тај појам који изазива толике расправе и толике контроверзне ставове, којему се приступа на толико различитих начина и с толико различитих полазних точака, стални je пратилац политичких и правних односа како у доктрини, тако и упракси. Значенье суверености, „унутраппьа” и „вавьска” сувереност држава, проблем носиоца суверености, пријенос суверености, „дијељење” суверености, само су насумце набачени прим ј ери питања на ко ja често наилазимо и која често постављамо, али на која рјеБе налазимо једнодупше одговоре, који би у потпуности задовољили нашу знатижељу. YcyßyjeMO се тврдити, а жел>ели бисмо бита демантирани, да често, употребл>авајући термин „сувереност”, само мислимо да знамо што под тим подразумијевамо, односно, да макар и подсвјесно конструирамо о томе своју властиту предоџбу. Уколико je то истина за теоретичаре, посљедице не завријеВују пажњу, али ако се то испољава у пракси држава, сувише би простора требало, да се могуће последние само грубо прикажу. То нам, меВутим, није намјера. Желимо још само, насумце као малочас, набацитн примјере формуладија, које су учестале приликом изражавања ставова држава о питањима која су на било који начин у вези са сувереношћу: ,право на сувереност”, „поштивање начела суверене једнакости”, „очување суверености”, „ширење суверености”, нтд. Учинили смо све то само зато, да макар неком врло порозном одном обавијемо појам суверености, у немогућности да га потање одредимо. Ипак, желимо ли бита одреБенији, можемо рећи, да се, у оквиру ових наших размшпљања, сувереност као правни појам готово поклапа с појмом самосталне надлежности, односно независне власти( 5 ), па да je то, према томе, један од битних елемената државе. Укратко, значај суверености није потребно истицати, али сматрамо потребним подсјетити, да je
(4) Жељсли бисмо посебно нагласити, да ћемо ce, такођер ради ограииченог простора, при одређнвању појмова од опћег значаја, прнклоннти ставовима за које сматрамо да су, углавном, оппеприхваћени, а да се не упуштамо у расправу.
(5) Не улаэимо овдје у питање разлике измеЬу политолошког и правног приступа проблему.