Анали Правног факултета у Београду
41
О ПРАВНОМ РЕЖИМУ ОБЈЕКТА МЕВУНАРОДНОГ ПРАВА
једнако важно као имати на уму да у меВународном праву не можемо говорити о апсолутној суверености, то, да je ријеч о појму који није статичан и да га као таквог треба проматрати било у цијелости, било у н>еговим појединим манифестадијама. И структура меБународне заједнице, тј. односа у њој, доживљава промјене. Сасвим разумљиво, кретања у међународној заједници можемо проматрати с различитих аспеката, те, сходно томе, тражити и уочавати неке законитости. Тако je, меВу осталим, очита супротност измеВу сурадње меВу државама на разним подручјима дјелатности и тежње тих истих држава за очувањем суверености у њеном што je могуће потпунијем садржају. УсклаВивавье тих двију опречности сталан je процес и чини нам се, да можемо говорити о равнотежи у оквиру споменуте супротности као о једном од битних фактора односа меВу субјектима у данашњој меБународној заједници; чини нам се, такоВер, да je у постизавању и одржавању те равнотеже улога меВународног права знатна, a уједно једнака утјецају, што га, са своје стране, односна кретања имају на меВународно право; уосталом, узајамну повезаност односа у друштву и права није потребно наглашавати. За постојећу меВународну заједницу карактеристична je растућа меБуовисност чланова држава, при чему су за нас, сада, мање важни од саме те чшьенице, разлози који je увјетују, јер je главни покретач увијек исти, а то je властити интерес сваке поједине државе( 6 ). Посљедица растуће меВуовисности јесте, најједноставније речено, све веђи број меВународних уговора (и меВународних организама),. што уједно значи и све већи број норми меВународног права; како свака норма представља извјесно ограничење у понашању субјеката, произлази, у крајњој линији, да je y питању ограничавање суверености. Други пак разлози, назовимо их једним именом политички, узрокују одбојан став истих субјеката држава према оним нормама, за ко je сматрају да утјечу на умањивање права која за њих представљају садржај суверености. Државе су, према томе, доведено у ситуацију да истовремено, с једне стране, ступају у све комплексније облике сурадње с другима и подвргавају се све већем броју правних правила која су само дјеломично израз њихове воље, а, с друге, да пружају отпор у диљу очувања формалне и фактичне независности( 7 ). Супротност, дакле, постоји измеВу нужде за заједничким, правно регулираним дјеловањем сурадњом и лубоморним чувашем суверености, а „егоизам" држава je мотив који покреће обе тежње, чији би меБусобни однос математским рјечником могли изразити, по прилици, овако: вриједност садржаја меВународноправно регулиране сурадње меВу државама обрнуто je пропорционална вриједности садржаја права која чине сувереност. Посљедица те супротности јесте неопходноет за усклаВивагьем супротних интереса, а коначни резултат je најчеш ће логично компромис, који се редовито очитује и у односним прав
(6) Разлоге бисмо могли подијелитн па „позитивне” и „негативне”, према томе да ли je примарна покретач баш жел>а за активном сурадњом, или јс сурадн-у. увјетовала нека заједничка опасност (у крајњој линији, а у складу с неким нашим ставом о ..егоизму" држава, увијек je то нужда).
(?) Y односима меЬу државама честе су формулације као, на примјер, „мемијешање у унутраипье послове" и „очување територијалног интегритета".