Анали Правног факултета у Београду

МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ЗАБРАНА PACHE ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Унаточ томе што се међународна борба против расизма води већ прилично дуто и што фронт антирасистичких снага непрестано јача, нзвјесно je да се коначно остварење циљева те борбе не може очекивати у блиској будућности. Разлог томе није, у сваком случају не одлучан, непостојање или несавршеност механизама који прогресивним снагама у савременој међународној заједници стоје на располагању у борби против носилаца праксе расне дискриминације. Отпорност расизма извире, у првом реду, из широке распрострањености и дубоке укоријењености расних предрасуда. Те предрасуде су као, уосталом, предрасуде уопште карактеристика примитивног менталитета и стога ce појављују, у отвореном или латентном облику, свугдје гдје je тај менталитет присутан. To je реалпа основа на којој je било могуће у прошлости и на којој je могуће данас појављивање расне дискриминације, расизма као политике и, најзад, расизма као официјелне државне политике. Без ширег ослонда у самој „бази” друштва, расистичка политика би била очигледно немогућа као реалан фактор у друштвеним збивањима. Она то може да буде управо зато што носиоци расистичке политике (која, узгред речено, редовно није сама себи цил>) могу да рачунају да ће, вјешто темпираном пропагандой, успјети да придобију често врло значајан број сљедбеника, нарочито тамо гдје je расна нетрпељивост, захваљујући историјским и другим разлозима, у велико ј мјери већ присутна. Захваљујући томе, међународна борба против расизма мора бити срачуната на дужи рок, у току кога ће, кроз мијењање социјалних односа унутар сваке државе, постелено ишчезавати социјалне претпоставке расизма. Оно што се у садашњој фази може поставити као реално остварив задатак, јесте постизање одбацивања расизма као официјелне државне политике, односно, напуштање толерантног става влада према појавама расне дискриминације на подручјима која се налазе под њиховом јурисдикцијом. Јасно je да ће и то а о томе најбоље свједочи досадашње искуство моћи да се остварује само уз највеће напоре, али je то ипак задатак који се може остварити непосредно међународним притиском (за разлику од искорјењивања расних предрасуда које се може дефинитивно остварити само мијењањем структуралних односа, уз дуготрајан напор првенствено на плану васпитања и образована ). Y сваком случају, очигледно je да je већ данас однос снага на линији антирасистичке расистичке државе изразито неповољан за ове по-