Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

следње. Отуда и све снажнији притисак на расистичке режиме и, исто времно, све снажније увјерење да ce тај притисак појавлује као, са становишта важећег меВународног права, легалан, a спровођење расне дискришшације као понашање супротно меВународном праву. Проблем ce, на тај начин, појавлује и као међународноправно питање, тј. као питање постојагва или непостојања међународноправне забране расне дискриминације. Расистичке државе, логично, оспоравају постојање такве забране у „општем” меБународном праву, допуштајући могућност постојања одговарајућих обавеза држава само под претпоставком да je таква обавеза преузета посредством неког меБународног уговора, чему затим слиједи доказивање да оне такву уговорну обавезу нису преузеле. На друтој страни се, пак, стално доказује да, чак и у случају да се прихвати да „опште” меБународно право не садржи забрану расне дискриминације, таква забрана постоји у Повел>и Уједињених нација, из које произлазе одговарајуће обавезе за све државе чланице Организације уједињених нација, међу којима ce појављују и носиоци расистичке портике, у првом реду Јужноафричка Република. При томе се има у виду да се међу цилевима Уједињених нација, набројаним у Повели, појављује и „унапреВивање и подстидање поштовања лудских права за све, без обзира на расу, пол, језик или вјероисповијест”, што се затим појавлује при одреБивању надлежности Генералне скупштине (члан 13), задатака Уједињених нација на подручју економске и социјалне сарадње (ч\ан 55) и надлежности Економског и социјалног савјета (члан 62), у утврБивању циљева меБународног система старателства (ч\ан 76). Околност да се у свим поменутим одредбама Повеле не говори о обавезама држава чланица, него о цилевима и задацима самих Уједињених нација, односно, појединих њихових органа, омогућила je интерпретације према којима из ових одредаба правне обавез произлазе само за саму Организацију, а не и за њене чланице. Тако, према мишлењу Келсена, „језик употријебљен у Повељи у овом погледу не допушта тумачење да су чланице под правном обавезом с обзиром на права и слободе својих грађана. Све поменуте формуле успостављају щпъеве и функције Организације, не обавезе члангща, и Организадија није Повељом овлашћена да владама држава чланща намеће обавезу да својим граВанима гарантују права поменута у Повељн. Чињеннца да Повела, као меБународни уговор, полгање одре Вену материју, није само по себи доволан разлог да се узме да Повела намеће уговорним странама обавезе с обзиром на ту материју”o). У прилог овог тумачења Келсен наводи и извјештај извјестиоца Поткомитета ИИА Конференције у Сан Франциску, у коме се истиче да je „утврВивање и заштита таквих права примарно ствар сваке државе"( 2 ). Као друга аргумент у прилог својој тези Келсен истиче чшьеницу да „Повела ни на који начин не специфицира права и слободе која се у њој помињу”, па на крају заклучује да ,дтравне обавезе држава чланица у овом погледу могу бити успоставлене само измјеном

(1) Ketsen, The Law of The United Nations, London 1951, стр. 29. (2) Ibid., прш. 8.